1 Zapadno narečje

1.1 Centralni govori

1.1.1 Prilepsko-bitolski govori

Prilep

Gospod i Nojo [Dunavka Koneska (Blaže Koneski)]

Mu-kˈažal Gˈospo na-nˈoja, ḱe-bˈidi pˈotop. Nˈojo rˈekol: Koga-ḱˈe-bidi pˈotopo da-znˈam. Koga-ḱˈe-bidi, ko͡a-ḱˈe-jˈadiš na-žˈelezna sˈinija, tˈogaš da-se-sˈetiš, da-se-sˈetiš oti-ḱe-bˈidi. Ama-da-si-nˈaprajš kˈorap pˈogolem, da-zˈemiš ot-sˈeko͡a lˈiška po-dvˈe da-ne-se-zˈagubi sˈemeto. Bˈilo lˈete, žnˈijale. ˈOzgora vˈrni, ˈozdola vˈoda ˈizviraj. I-klˈale sprˈojte vˈaka, i-skˈrstile, i-klˈale lˈeb da-jˈadat, i-tˈogaš se-sˈetile oti-ḱe-bˈidi pˈotop, kako-šo-rˈekol Gˈospo. Se-nasˈobrale ot-sˈite lˈiški po-dvˈe, po-dvˈe, vlˈegle vo-kˈorabo i-na-nekoj-rˈid nˈajgolem šo-bˈil na-svˈetot, nˈajvisok, tˈamu ḱe-go teral Nˈojo. Se-skˈinal pˈusti kˈorap nˈegde, vlˈeglo vˈoda, zmˈijata so-opˈaškata go-zˈatnala. I-koa-ˈizlegle tˈamu vˈeḱe na-suvo, rˈekla zmˈijata: ot-koja krf je-nˈajblaga ˈod-nea da-pˈijat. Pa-čoečkatˈa-krf bˈila nˈajblaga. Gˈarvanot zˈinal da-kˈaži, duri-rˈekol gˈa, lastˈujcata mu-go-skˈinala jˈaziko so-klˈunot, ˈostanal gˈavrano bˈez-jazik vˈek i-sˈut. A-pak-lastˈojcata zˈela čˈes, sˈea zˈatoa vo-kˈuḱa prˈaj sˈedela.

Majstorot što go turnal oxakot (Marko Cepenkov)

ˈEden mˈajstor mu-nˈapravil na-nˈekoj čˈoek ˈeden ˈoʤak. Na-bitisˈuańe vˈečerta vˈatil ˈoʤakot da-se-navˈalua za-da-pˈaǵa, i mˈajstorot mu-ˈopiral plˈeḱite za-da-go-pˈotpirat da-ne-pˈadni. ˈArno ˈama plitˈarite tˈešḱi bˈile i vˈatile da-se-navˈalaat, čˈunḱi nˈakrivo bˈeše go-nˈaprail. Svˈikal po-stˈopanot ot-kˈuḱata: "ˈej čˈorbaʤi, ˈeve ˈoʤakot go-nˈapraiv, ˈela dˈaj-mi ǵˈunlukot, ˈoti ḱe-go-tˈurnam, vˈaka da-znˈaiš." – "ˈArno, mˈajstore, ḱe-mi-ti-plˈatam, slˈezi dˈolu ḱe-mi-ti-nˈaplatam." – "Mˈore jˈa ˈovde mi-nˈosiš pˈari, jˈa ḱe-go-tˈurnam", mu-rˈekol mˈajstorot. Brˈe go-mˈoli stˈopanot, brˈe go-kˈoli, ˈarno ˈama mˈajstoro ne-mu-slˈegual nˈišto žˈivo i nˈajposle ˈodvaj go-krˈepe i vˈide ˈoti ḱe-pˈaǵat ˈoʤako, se-poˈistai̯l i pˈadnal. Tiḱi mu-rˈekol stˈopanot: "mˈore, ˈoti go-tˈurna ˈoʤakot, mˈajstore brˈe, da-bi-ˈair nˈe-videl?" – "ˈAmi koa-ti-vˈelev donˈesi-mi ǵˈunlukot ˈovdea, mu-rˈekol nalˈuteno i tˈoj na-stˈopanot – tˈi ˈič bare nˈeḱeše da-me-znˈaiš. Lelˈi jˈas sum-go-prˈail, ḱe-go-tˈurkam, ˈem ḱe-go-nˈatturkam." Ednˈipati i lˈagata pˈokriva stramˈotata. Sˈam mˈajstorot beše-se-pˈovalil pred-drˈuzi mˈajstori, oti tˈaka ˈizlagal.

Bitola

Kačka Kalička [Hristina Dimoska 75 g. (Božidar Vidoeski)]

Si-bˈeše šo-ne-sˈi-beše. Si-bˈeše edna-bˈaba i eden-dˈedo. Si-nˈemale dˈeca. Si-nˈašle edno-čˈupe i mu-go-klˈale imeto Kˈačka Kˈalička. Eden-dˈen dˈedoto i bˈabata ˈoi̯doja cˈrkva i mu-rˈekle na-čˈupeto da-ne-tˈarašva f-kˈuḱi, da-sˈedi mˈirna duri-da-dˈoat. Na-mˈangalo ˈimalo edno-gˈrne so-grˈa da-se-vˈari. Kˈačka Kˈalička vˈidela na-pˈolicata na-ʣˈido edno-jˈabolko i se-kˈačila na-stˈoleto da-go-zˈemi. Se-slˈiznala i pˈadnala vo-gˈrneto so-grˈa i se-popˈarila. Ko-se-vrˈatile bˈabata i dˈedoto ˈot-crkva, trˈopale, trˈopale na-pˈortata da-mu-ˈotvori Kˈačka Kˈalička, ˈama nˈikoj ne-mu-ˈotvori. Ja-skˈršile pˈortata i vlˈegle dˈoma. Čˈekale, čˈekale da-dˈoi̯ čˈupeto da-rˈuča͡at, ama nˈe-došlo. Sˈednale da-rˈuča͡at. Si-tˈurile grˈa vo-pˈai̯ncata da-jˈadat. Ko-si-tˈurile po-ftˈor-pat, oti-bˈile nˈogu glˈadni, vo-pˈai̯ncata šlˈup! pˈadnala Kˈačka Kˈalička. Fˈatile da-plˈačat, da-plˈačat i od-žˈalˈ ˈumrele. Koga-slˈušnala kˈuḱata, od-žˈal si-i-istˈurila ǵeramˈidite. Dˈošla strˈačkata i ja-prˈašala kˈuḱata zˈošto i-ˈisturila ǵeramˈidite. Kˈuḱata mu-rˈekla: "Kˈako da-ne-i-ˈisturam? nˈe-znai̯š šo-sˈe-stori? Kˈačka Kˈalička v-gˈrne se-pˈopari. Stˈarite plˈakaja i ˈumreja i ˈete jˈas ǵeramˈidite." Koga-slˈušnala strˈačkata, od-žˈal mu-pˈadnala opˈaškata i lˈetnala. ˈOšla kaj-krˈušata i mu-rˈekla "Šˈo-e ˈova nˈa-tebe, sˈamo krˈuši rˈaǵaš a nˈe-znai̯š šo-sˈe-stori?" Krˈušata ja-prˈašala šo-sˈe-stori. Strˈačkata mu-rˈekla: "Kˈačka Kˈalička gˈrne se-pˈopari, stˈarite plˈakaja – ˈumreja, kˈuḱata – ǵeramˈidite i ˈete jˈas opˈaškata. "Koga-go-slˈušna tˈoa krˈušata i grrr! – sˈite krˈuši i-ˈisturi nˈa-zemi od-žˈalˈ. Pˈotamu strˈačkata vˈidela edno-bˈajče kaj-šo-si-pˈasi trˈeva i mu-rˈekla: "Šˈo-prai̯š tˈi, samo-pˈasiš, a nˈe-znai̯š šo-sˈe-stori?" I mu-kˈažala se po-rˈet. Tˈogaj na-bˈajčeto od-žˈalˈ mu-se-izrˈonale sˈite zˈabi. Pˈosle strˈačkata ˈošla cˈrkva kaj-šo-pˈei̯še pˈopo i mu-rˈekla: "Tˈi, pˈope, samo-pˈei̯š, a nˈe-znai̯š šo-sˈe-stori?" I mu-kˈazala se po-rˈet: "Kˈačka Kˈalička gˈrne se-pˈopari, stˈarite plˈakaja – ˈumreja, kˈuḱata – ǵeramˈidite, strˈačkata opˈaškata, krˈušata krˈušite, bˈajčeto zˈabite, a tˈi samo-pˈei̯š." Tˈogaj pˈopo si-go-ˈizvai̯ nˈožˈeto od-ʤˈebo i trˈak! si-go-prˈeseče maliˈo-prs od žˈalˈ. ˈOšol dˈoma i popˈajata go-prˈašva zˈošto si-go-prˈesekol pˈrsto. Pˈopo mu-rˈekol: "ˈE kˈako da-ne-si-gˈo-sečam! "Kˈačka Kˈalička gˈrne se-pˈopari, stˈarite plˈakaja i ˈumreja, kˈuḱata ǵeramˈidite, strˈačkata opˈaškata, krˈušata krˈušite, bˈajčeto zˈabite, jˈas pˈrsto, a tˈi sˈamo prˈediš." Tˈogaj popˈajata kako-šo-prˈedela so-fˈurkata, ja-zˈela i ja-skˈršila nˈa-dve i ja-fˈrlila.

1.1.2 Kičevsko-porečki govori

Kičevo

Carof sin se žena [Rušan Pišlevski (Hristo Maʤoski)]

Si-bˈil eden-stˈar čˈojk. Tˈoj si-ˈimal trˈi ḱˈerki. Ḱˈerki-mu stˈalno tkˈaele plˈatno, a tˈoj go-bˈelel. ˈEdnuš tˈua pˈominal sˈin-mu ot-cˈarot i mu-rˈekol: "Kogˈa-padna snˈegot i koga-prokˈopnea? Do-vˈutre ako-ne-mˈi-kažeš, ʤˈelat ḱe-te-stˈora". Go-prečˈekala ḱˈerka-mu, postˈarata i-go-prˈašala: "Štˈo-si ˈolku, bˈabo: , nˈapukan?" Tˈoj i-kˈažal kakvˈa-mu-e mˈakata, ˈali tˈaja ne-znˈaela štˈo-značit tˈoa i ne-mˈožela da-mu-kˈažet. Drugiˈod-den pˈak dˈošol sˈin-mu ot-cˈarot i sˈea mu-dˈal mˈuvlet do-drugiˈod-den. Ko-se-vrˈaḱal nˈazat, go-prečˈekala posrednatˈa-ḱerka. I-tˈaja go-prˈašala kako-i-postˈarata štˈo-e nˈapukan, ˈali ˈi-taja ne-znˈajla da-mu-kˈažet kako-da-odgˈoorit pret-sˈina-mu ot-cˈarot. Na-treḱiˈod-den pˈak zˈaminal da-bˈelit plˈatno. Dˈošol sˈin-mu ot-cˈarot i pˈak mu-dˈal ušte-eden-dˈen mˈuvlet. Na-vrˈaḱanˈe go-prečˈekala najmalatˈa-ḱerka i go-zaprˈašala: "Štˈo-si ˈolku nˈapukan, bˈabo?" Tˈogaj tˈoj i-rˈekol: "Štˈo deka-ḱe-ti-kˈaža, ko-nˈe-mojš da-mi-pˈomogneš. Ne-mˈožea da-mi pˈomognat postˈarite da-tˈi". Otko-i-kˈažal vˈo-što-e rabˈotata, tˈaja mu-rˈekla: "]e-mu-rˈečeš na-sˈinot ot-cˈarot oti-ˈima tri-gˈodini otkako-pˈadna snˈegot, a sˈega prokˈopnojt, oti-tˈoj sˈakat da-te-prˈašat koga-jˈa-pušte brˈadata, a kogˈa-počna da-pobˈelojt". Koa-mu-odgˈo͡oril stˈariot na-sˈin-mu ot-cˈarot, tˈoj go-zˈaprašal koj-go-nˈaučil tˈaka da-odgˈo͡ori. Ko-mu-rˈekol oti-mu-kˈažala najmalatˈa-ḱerka, tˈoj mu-e-pˈobaral za-žˈena. Tˈaka najmalatˈa-ḱerka se-omˈažila za-carskiˈot-sin.

Poreče (Trebovle)

Kolku ḱe rabotiš tolku ḱe imaš [Andre Stojoski (Božidar Vidoeski)]

Si-bˈil eden-čˈoek mnˈogu ˈumen. Tˈoj ˈimal trˈojca izmˈeḱari. ˈEdniot ˈizmeḱar zˈemal plˈata dvestˈe-groša na-gˈodina, drˈugiot petstotinˈi-groša, a trˈetiot zˈemal ˈilˈjada. Tˈie izmeḱˈarite se-kˈarale meǵˈu-sebe. ˈEdniot ˈizmeḱar mu-vˈelit na-drˈugiot: "Zˈašto tˈi da-zˈemaš ilˈjadˈa-groša, a jˈa samo-dvˈeste? I tˈi si-čˈoek, i jˈa su-čˈoek. Zˈašto tˈi pˈojḱe zˈemaš?" Tˈoj što-zˈemal petstotinˈi-groša i tˈoj vˈelel: "Ami-jˈa zˈašto da-zˈema petstˈotini, a-tˈi ˈilˈjada grˈoša? nˈeli ˈi-ja su čˈoek kako-i-tˈi?" Eden-dˈen mˈajstorot i-čˈul i ništo ne-ˈim-rˈekol, stˈoril nˈiet tˈie sˈami da-rˈazberat kˈoj kolkˈu-činit ˈod-nif. Edna-vˈečer tˈoj, mˈajstorof, ˈimal gˈosti. I go-vˈiknal tˈoj izmˈeḱarot što-zˈemal dvestˈe-groša, mu-rˈekol: "ˈAj pˈojdi, dˈonesi edna-pˈeńuška." Izmˈeḱarot donˈesuet edna-pˈeńuška, mu-ja-nˈosit prˈao na-mˈajstorot i go-prˈašal kaj-da-jˈe-klaet peńˈuškata. "Ostˈaj-a tˈamu – mu-rˈekol mˈajstorot – i-pˈostoj mˈalku, pˈočekaj tˈuka." Pˈosle go-vˈiknal drugiot-ˈizmeḱar, tˈoj što-zˈemal petstotinˈi-groša. ˈI-nemu mu-rˈekol da-dˈoneset edna-pˈeńuška. "ˈAjde, dˈonesi edna-pˈeńuška" – mu-rˈekol nˈemu, na-ˈizmeḱarof. I tˈoj ˈojt, donˈesuet edna-peńuška i ja-klˈal nˈa-srana. ˈI-nemu mu-rˈekol da-pˈostojt mˈalku. Tˈogaj go-vˈikat trˈetiot ˈizmeḱar, što-zˈemal ˈilˈjada grˈoša plˈata, da-dˈoneset edna-pˈeńuška. Tˈoj, izmˈeḱarof, zˈel edna-pˈeńuška, vlˈeguet vo-odˈaata kaj-što-sˈedele gˈostite, vˈidel oti-bˈile fˈitilite od-svˈeḱata zagˈasnati, i-zˈapalil nabˈrzina, je-nˈamestil pˈeńuškata prˈao na-ˈognot kaj-što-trˈebalo. "E glˈedate – im-rˈekol domˈaḱinot, mˈajstorof, na-izmeḱˈarite – vˈie bˈadiala se-kˈarate kˈoj kolkˈu-zemal, zˈašto ˈedniot zˈemal pˈoḱe, drˈugiot pˈomalku. Glˈedate sˈega kˈoj kolkˈu činit! ˈEte zˈašto ˈedniot zˈemat pˈoḱe, a drˈugiot pˈomalku. Ušte-ˈednaš da-ne-vˈe-čua da-se-kˈarate." Tˈaka ˈumniot mˈajstor im-dˈal da-rˈazberat izmeḱˈarite kˈoj kolkˈu-pari čˈinit.

1.1.3 Skopsko-veleški govori

Skopje

Ḱeĺčo najsilen [Traja Ugrinova (Rada Ugrinova)]

Bˈile trˈojca brˈaḱa. ˈEdnijot e-ḱˈeĺčo. U-nekoe sˈelo dˈaleku mnˈogu ˈimalo lˈamńa. I tˈaja lˈamńa mnˈogu pˈakos prˈaela, jˈala lˈuǵe. I trˈojcata brˈaḱa se-dogovˈorile d-ˈidat da-ja-tˈepa͡at. I tˈrgnal postˈariot. I ˈodel, ˈodel po-pˈut. Tˈova bˈilo dˈaleku. Go-srˈetnal nˈekoj so-sˈimidi i-mu-vˈika: "Kˈade bre-jˈunače?" E, tˈamu dˈaleku u-tˈova sˈelo ˈima edna-lˈamńa, ḱ-ˈidam da-ja-tˈepam". E, kˈolku jˈunaci otˈidoa i nˈaʣat ne-se-vrˈatija. I-zˈemi ˈovoj sˈimit, izˈedi-go, ako-go-ˈizedeš i ḱe-ja-ˈutepaš lˈamńata. I-ˈon jal, nˈe-možel da-g-ˈujzede. I-mu-vˈika: "Vrˈati-se". A-ˈon vˈika: "Ne, ḱe-ˈodam ḱe-ja-tˈepam". I koga-ˈotišol tˈamu, pret-kˈuḱata ˈimalo edna-jˈabuka. I-se-kˈačil na-jabˈukata. I-iskˈočilo lamńˈičeto i-vˈika: "I, mˈamo, kakof-srˈašen jˈunak ˈima na-jabˈukata". " Kˈako gi-jˈade, ḱˈerko, jabˈukite, ˈali so-sve-lˈistot, ˈali ǵi-ˈodbira?" "Ne-gi-ˈodbira, ne". "E, nˈe-e srˈašen za-nˈas, vˈikni-go-vˈamu". Koa-go-vˈiknale tˈamu, i-ˈona tˈurila slˈama da-zˈapali ˈoǵin da-mu-nˈaprai vˈečera, i mu-vˈika: "Navˈedni-se, jˈunače". On se-nˈavednal i-ˈona go-gˈăltnala. I-ˈisto i-so-ftˈorijot brˈat tˈaka. I-ḱˈelčo čˈekal, brˈaḱava ǵi-nˈema. Ḱˈinisal da-ˈide i-ˈon. I-go-srˈetnal simiʤˈijata i-mu-vˈika: "Kˈade, bre-ḱˈelčo? "E, u-tˈova sˈelo ˈima edna-lˈamńa, ḱ-idam da-ja-ˈutepam". "E, kˈakvi jˈunaci otˈidoa i-ne-se-vrˈatija – mu-vˈeli simiʤˈijata – pal̥ tˈi, ḱˈelčo, ḱe-ja-ˈutepaš! Zˈemi ovoj-sˈimit izˈedi-go, ako-g-ˈujzedeš ḱe-ja-ˈutepa-š lˈamńata". On zel jal, jal i druk pˈotražil. I-mu-vˈika simiʤˈijata: "Odi, ti ḱe-ja-ˈutepaš. I ponˈatamu go-srˈetnal ˈeden so-mˈaslo, mˈaslar bˈil. ˈI-toj mu-vˈika: "Kˈade bre-ḱˈeĺčo?" "ˈE – mu-vˈika ḱˈeĺčo – u-tˈova sˈelo ˈima edna-lˈamńa, ḱ-ˈidam da-ja-tˈepam". "E, kˈakvi jˈunaci otˈidoa i-ne-se-vrˈatija, pa-sˈega tˈi, ḱˈeĺčo; zˈemi ova-mˈaslo izˈedi-go, ako-g-ˈujzedeš ḱe-ja-ˈutepaš lˈamńata". I-ˈon jˈal, jˈal, i drugˈa-mas pˈotražil. Ponˈatamu go-srˈetnal nˈekoj sos-mˈet. I mˈedot g-ˈujzel i-drˈuk pˈotražil. I ˈotišol kaj-lˈamnˈata, se-kˈačil na-jabˈukata. Iskˈočilo lamńˈičeto i-vˈika: "E, mˈamo, kakof-srˈašen jˈunak ˈima na-jabˈukata". " Kˈako ǵi-jˈade, ḱˈerko, ˈali so-sve-lˈistot, ˈali ǵi-ˈodbira?" "So-sve-lˈistot", rˈeklo dˈeteto. I-lˈamńata rˈekla: "ˈOpasen-je za-nˈas, ḱˈerko; Vˈikni-go vˈamu". Lamńˈičeto go-vˈiknalo. I-ˈona (lˈamńata) pak tˈurila slˈama, začˈurela, i-mu-rˈekla da-se-nˈavedne da-dˈuva. A on i-vˈika: "E, jˈa-sum gˈos, navˈedni-se ti". I-ˈona koa-se-navˈednala, on ja-bˈutnal i i-ǵi-ˈizvadil brˈaḱata žˈivi i im-vˈika: "Uš-ˈednaš ḱˈelčo da-ne-me-vˈikate, zˈašto ja ve-spˈasif".

Veles

Za vampirot [T. Ecov]

U-tˈaja kˈuḱa kˈajšto ˈima vˈampir ne-dˈodeva – u-tˈova mˈaalo kˈajšto-je, tˈamu po-kˈuḱite dˈodeva. Zˈimal vrčvˈičińa mˈas ˈot-kuḱi i nˈosel u-kˈuḱata kˈajšto sˈedel. Se-ˈis... u-pˈekmezot i mˈedot. Da-si-nˈajdel rˈabota, magˈareto go-čˈešal u-tˈaja kˈuḱa, kˈajšto ˈotišol, niz-dvˈorot go-razˈoduajal ili go-jˈaal. "Se-nˈaslastil kako-vˈampir na-pˈekmes, ˈima ˈedna rˈeč. Na-žˈeni kadˈelḱite im-ǵi-zˈimal, ǵi-vlˈekol po-čardˈacite i po-dvˈorot, i na-srˈet-soba si-ǵi-navˈoǵale. "Mˈori, glˈedaăme na-svˈeḱata nˈoḱeska se-trkˈalaše klˈopčeto, čˈorapot se-vlˈečeše i sˈaani isprevˈrteni naˈopaku si-ǵi-nˈajdoo-me". Sˈofra, sˈito, se što-mu-dˈojde dˈo-raka ḱe-tˈuri naˈopaku i mnˈogu drˈuzi pˈakosti prˈavi. U-ˈeden pˈetelot ˈot-kuḱa mu-go-ˈizvadil ˈot-poton i go-ˈostavil na-dvˈorot, sˈakal da-go-ˈodnese na-nˈekade zˈar. Vlˈezue i f-sˈoba, kˈajšto ˈima mˈaš i žˈena, i zˈa-guša nˈoḱno vrˈeme ǵi-fˈaḱal. Za-da-nˈe-idel, na-vrˈatata mu-stˈavile tˈrńe. Drˈuǵi-pak i-ˈokolu lˈegloto stˈavale, oti-to-tˈrń go-strˈaelo nˈogu. Vampˈirite im-ja-pˈijat kˈrfta na-dˈecata ot-pˈalcite na-nˈozite od-nˈoktite. Kˈajšto ˈima vˈampir, so-dˈajrińa, so-ḱemˈanińa (i tˈambura) mu-svˈirele, ˈon ḱe-dˈošol da-ˈigra, vampirʤˈijata ḱe-go-ˈutepal i pˈihtija kˈrf ḱe-stˈane. So-vrˈela vˈoda ḱe-go-pˈoparat da-ne-se-povampˈirila kˈrfta. Čˈumata koga-bˈila, kˈažujat stˈari, mnˈogu vˈampiri ˈimalo – tˈogaj eǵˈupcite se-povampirˈuele. Vˈampir ḱe-te-nˈalegne kˈrfta da-ti-ja-ˈispie, i čˈovek ˈumira. nˈede Bˈelje ˈotkaj Kˈojnik bˈeše kˈažujal: "nˈoḱeska ˈeden vˈampir me-nˈalegna, ta-tˈežina, tˈežina vrˈi ˈu-mene i nˈe-možef da-se-pˈomrdnam i ˈizdišam, go-bˈucnaf so-tˈrń i pˈihtija stˈana".

1.2 Zapadni periferni govori

1.2.1 Gornopološki (gostivarski) govor

Mavrovo (Mˈavro:)

Eden običaj za Veligden [Natalija Ugrinovska 6ˌ g. (Ariton Popovski)]

Vo-pˈetok e-najžˈalosno i nˈajtăžen-je nˈarodot. Vo-sˈăbota go-saranˈuaːt Krˈista, se-mˈolˈat bˈogu, mu-rˈedat cvˈetḱe, pˈari mu-rˈedat, pˈokloni mu-rˈedat, bˈakšiši – kˈoj šˈamiː, kˈoj vˈălna, kˈoj čˈorapi, kˈoj kako-sˈakat ḱe-pˈoklonit. Vo-sˈăbota nˈavečer se-spremˈuaːt za-Vˈeligden. ˈOdat f-cˈărkva vo-nˈedelˈa sabˈaːle. Od-dvanˈaeset sˈaːtot pˈočnuat slˈužba. Pˈosle, koː-ḱe-zˈavăršit slˈužbata, vˈărtat okolˈu-cărkva trˈi-păti. I pˈosle ˈodat dˈoma i se-vˈikat "Krˈisto vˈoskrese", a jˈa ḱe-rˈečam "vaˈistina vˈoskrese". Mlˈadite i tˈija ˈidat dˈoma i se-vˈeseĺat. Pˈărvo ˈodat ke-kˈumot, a pˈosle po-prijˈateli. Koː-ḱe-dˈojdat ot-ke-prijatˈelite, ḱ-ˈodat nˈa-oro. nˈa-oro ḱe-se-vˈeseĺat, ḱe-tˈărgaːt kˈolo. Najviše se-vˈeseĺat nˈeːstite. Mˈăškite zˈasebno se-vˈeseĺat, ḱe-tˈărgaːt kˈolo, a žˈenskite zˈasebno. Kăde-nˈas svˈireńe, so-pˈesni ˈigraːt pˈoviše. Tˈake, ko-sum-bˈila mlˈada, se-pˈeːle pˈesni, sˈega ne-i-pamˈetoam sˈite. Za-ˈedna se-sˈeḱaːm samo-mˈalu: Fˈărlila Mˈara jˈabolko, Fˈărlila, mi-prefˈărlila, mlˈad-junak ˈudrila...

Vrutok

Petleto i mačorokot

Si-bˈil en-dˈedo i-ena-bˈaba, bˈile mˈăš-i-žˈena. Si-nˈemale tˈije dˈeca. Si-se-podˈelile, ˈeden si-zˈel pˈetleto, ˈeden si-zˈel mačˈorokot. Tˈaja rˈekla: "Mačˈorokot ḱe-go-prˈatam nˈa-gurbet". Dˈedoto ˈi-toj rˈekol: "ˈI-ja ḱe-go-prˈatam pˈetleto nˈa-gurbet, na-pˈečalˈba". I g-ˈispratil dˈedoto pˈetleto nˈa-gurbet. I ˈete-go pˈetleto ˈidet ˈednuš ˈod-gurbet i-vˈikat: "Pˈosteli, dˈedo, šˈaren ḱˈilim i sprˈemi šˈarena prˈăčka". I dˈedoto pˈoslal šˈaren ḱˈilim i s-ˈizvadil šˈarena prˈăčka". I pˈetleto rˈeklo: "ˈUdri-me, dˈedo". I dˈedoto g-ˈudril pˈetleto. I koː-izbˈălˈvalo pˈetleto svˈe zlˈato. A koː-vˈidela bˈabata alˈ-mu-dˈonelo pˈetleto zlˈato, g-isprˈatila ˈi-taja mačˈorokot nˈa-gurbet. Tˈoj ˈojšol vodˈejnca, ˈama tˈoj svˈe jal glˈufci i-guštˈerici. ˈI-toj koː-se-vrˈaḱal ˈod-gurbet vˈikal: "ˈIzlezi bˈabo, pˈosteli šˈareni ḱˈilimi i-zˈemi šˈarena prˈăčka". Bˈabata pˈoslala, mačˈorokot dˈošol i bˈabata g-ˈudrila so-prˈăčkata. Ko-pˈovratil mačˈorokot svˈe guštˈerici i glˈufci. I-dˈedoto na-bˈabata mu-se-šˈegal.

1.2.2 Debarski govori

Debarski govor

Debar

Dvoica braḱa

Bˈile dvˈoica brˈaḱa. ˈEdnijot ˈodel nˈa-dorva, drˈugˈijot sˈedel dˈoma. Tˈoj ščo-ˈodel nˈa-dorva bˈil bˈudala, a tˈoj ščo-sˈedel dˈoma ˈaren. Mu-rˈekol budˈalata na-ˈarnijot: "Da-sˈeda da-je-pˈočina ˈizmet mˈajkˈe". I tˈaka sˈedel do-mˈajka-si, a drˈugˈiot ˈošol nˈa-dorva. Budˈalata zgrˈel eden-kˈotel vˈoda, je-tˈuril vo-edno-kˈorito. Tˈamo je-klˈal i mˈajka-si i fˈatil da-mˈaat nˈa-neja. Ot-korˈitoto je-ˈodnesol vo-jˈaslite, je-dˈal edna-fˈurka da-prˈedit. Dˈošol ˈumnijot, je-nˈašol ˈoprana mˈajka-si. Mu-rˈekol budˈalata: "ˈOdaj, kˈopaj grˈop", a tˈoj je-zˈel mˈajka-si. ˈOdel, ˈodel do-edna-čˈerešna. Na-čerˈešnata nˈašol edna-mˈomička, i je-vˈelit budˈalava: "Fˈorli edno-vˈetče". Momˈičkata mu-ne-fˈorlˈala. Tˈoj fˈorlil so-edno-dˈorvo i je-ˈurnal dˈolu ˈoprana. A ˈarnijot ˈodel da-kˈopat grˈop. Budˈalata mu-vˈikat: "Brˈate! kˈopaj dvˈa-groba, ti-nˈosa dvˈe-majḱi". ... ˈIdele, ˈidele i se-skrˈile vo-edna-vodˈejnca. Vˈelit budˈalata: "ˈOveja-je vretˈenoto mˈajkˈino so-prˈešlenot, ḱa-go-zˈema". Mu-vˈelit brˈat-mu: "Ne-zˈemaj-go, ḱa-n-ˈoperit vodˈejnčarot". Tˈoj vˈelit: "nˈe, jˈa ḱa-go-zˈema; ˈoveja-je-vretˈenoto mˈajkˈino i prˈešlenot mˈajkˈin. Go-zˈel i ˈodel, dˈošol do-edna-jˈasika, i si-se-kˈačil na-jasˈikata i mu-vˈelit na-brˈata-si: "Mi-tˈežit vretˈenovo mˈajkˈino, da-go-bˈuvna dˈolu?" Pod-jasˈikata ˈimalo kˈarvan kˈirˈaʤii. G-ˈotpuščil; kˈamenot ˈod-vetka nˈa-vetka pˈadnal dˈolu, a kˈiraʤˈiite pobˈegnale ˈottuje. Kˈiraʤˈiite ˈimale toˈareno kˈarvanot tˈemjan. Budˈalata mu-vˈelit na-brˈata-si: "]a-go-zˈapalˈa tˈemjanof". I go-zˈapalil. Na-Gˈospoda mu-bˈolelo zˈop, a ot-tˈemjanot mu-ˈozdravel, i pˈuščat Gˈospot: "Kˈoj mi-ˈozdraj zˈobov, nˈeka dˈojt ˈamo". Budˈalata ˈošol tˈamo. Gˈospod mu-vˈelit: "Ščo-sˈakaš, odbˈeri-si ˈovde". Tˈoj s-ˈopulil i vˈidel edno-šˈupeĺče i go-pˈosakal. Gˈospod vˈelit: "nˈešo drˈugo zˈemaj, nˈe-zemaj ˈoveja". Tˈoj rˈekol: "nˈe, ˈoveja go-sˈakam." Gˈospod mu-rˈekol: "Kˈoj ḱa-te-vˈidit, sfˈe da-rˈazigrat, ko-ḱa-zˈasfiriš". Budˈalijot ˈodel, ˈodel i go-strˈetil eden-pˈop. Pˈopot go-zˈel za-ˈizmeḱar, da-mu-pˈasit kˈozite. Go-pˈuščile budˈalijot ˈizmeḱar so-kˈozite da-i-pˈasit. Tˈoj fˈatil da-svˈirit. Kˈozite fˈatile da-ˈigret. Na-vˈečerta dˈošle ˈoslabeni. Mu-vˈelit pˈopot: "Ščo-ˈolˈku oslˈabeni kˈozive?" A popˈaǵata mu-vˈelit na-pˈopot: "Da-pˈojš, da-vˈidiš ščo-slˈabet ˈolˈku kˈozive?" Pˈopot pˈošol da-vˈidit. Ko-fˈatil budˈalata da-sfˈirit so-šupˈeĺčeto, kˈozite pˈak fˈatile d-ˈigret. Vˈelit pˈopot na-popˈaǵata: "ˈImale mˈoḱi ˈovje, ščo-ˈidet ˈolˈku glˈadni". Tˈoga popˈaǵata mu-vˈelit: "nˈeka dˈojt vˈečer da-ni-pˈosvirit; dˈecata ḱ-i-klˈajme v-ˈambar, a mˈije, gˈore nˈa-gredi". Vˈečerta budˈalijot zˈasviril; dˈecata v-ˈambar s-izˈoprale, a pˈopot i popˈaǵata skˈoknale dˈolu. Mu-vˈelit pˈopot na-budˈalava: "Ko-ḱa-kˈuknit kukˈajcata, da-si-ˈojš". Kˈačile edno-mˈomiče na-edno-dˈorvo. Pˈopot mu-vˈelit: "Kˈukna kˈukajcata; da-si-ˈojš". Budˈalata mu-vˈelit: "Kˈode-je, da-je-vˈida jˈa?" Fˈorlil so-edno-dˈorvo i je-ˈurnal dˈolu.

Drimkolsko-golobrdski govor

Sebišča

Devet braḱa i lamjata sestra [Bosilka Strezoska 60 g. (Božidar Vidoeski)]

Si-bˈile dˈevet brˈaḱa, edna-mˈajka i tˈatko-im. Sˈestra nˈemale nˈiedna. ˈEdnoš mˈajka-im rˈekla: "ˈEj Gˈospodi! Dˈaj-mi ˈedno mˈomiče, ta-mˈakar i-lˈamja neka-da-jˈe". Gˈospod ja-pˈočul i mu-dˈal edno-mˈomiče. Na-pette-gˈodini momˈičeto se-stˈorilo lˈamja, i-ˈizelo svˈite brˈaḱa; ˈostanal sade-ˈeden. Tˈatko-mu rˈekol sˈinu-si: "ˈOdaj, bˈegaj, sˈinko, ot-ˈi-tebe ḱa-te-ˈizeet!" Sˈin-mu jˈavnal kˈojńot i tˈatko-mu mu-dˈal trˈi slˈivi i si-ˈotišol sˈin-mu. ˈOdel, ˈodel, nˈašol edna-kˈučka so-kˈučińa i je-rˈekol: "ḱa-t-ˈopera, ˈili dˈaj-mi edno-kˈučule". Tˈaja mu-rˈekla: "ˈIzbiraj, zˈemaj". Tˈoj zˈel edno-kˈuče, si-go-klˈal na-kˈojńot i si-ˈotišol. Pˈak ˈodel, ˈodel, nˈašol edna-mˈečka. "]a-t-ˈopera, je-rˈekol, ja-dˈaj-mi edno-mˈeče". Tˈaja mu-rˈekla: "ˈIzbiraj, zˈemaj". Zˈel tˈoj i tˈeja i go-klˈal na-kˈojńot. ˈOdel, ˈodel, mu-se-spˈilo vˈoda, ˈizel edna-slˈiva ˈovde, ˈednata pˈopreku, išč-ˈednata-pˈopreku, blˈizu do-sˈeloto, koj-ḱa-sˈedel. Pˈošol vo-sˈeloto. Tˈamo se-ˈoženil. Mu-ftˈeknalo za-mˈajka-mu i za-tˈatko-mu i je-rˈekol žˈene-si: "Jˈa ḱ-ˈoda pri-tˈatka, koga-ḱa-ti-vˈikna jˈa, da-i-pˈuščiš kučˈińata". Tˈaja (mˈajka-mu) ne-bilˈa-tuka. Tˈamo (dˈoma-si) nˈiščo nˈe-našol, a sˈade sˈestra-mu. Vlˈegol f-kˈuḱi, i mu-go-zˈela sˈestra-mu kˈojńot, mu-go-vˈårzala nˈa-jasli i dˈošla gˈore, pri-brˈata-je. Pˈošla da-go-nˈagledat kˈojńot. "Ure-brˈate, mu-rˈekla, kˈojńot-je na-trˈi-noʣe". Je-rˈekol brˈat-je: "Tˈeja gˈajle za-kˈojńot! Pˈošla išč-ˈednoš". Ič-nˈemat ot-kˈojńot, mu-rˈekla. Brˈat-je pˈak je-rˈekol: "Tˈeja gˈajle za-kˈojńot!". Posˈedela išč-mˈalu, mu-rˈekla bratˈoe-si: "Jˈa go-jˈizedof kˈojńot; mi-se-jˈadet; i-tˈebe ḱa-te-jˈada!" Brˈat-je je-rˈekol: "ˈIzmeti i da-pˈosteliš eden-mˈutaf, ḱa-pˈojda, ḱa-s-ˈizbańa, ta-pˈosle jˈadi-me, käde-da-pˈadnet brˈatova kˈårf, na-čˈisto mˈesto da-pˈadnet". Tˈoj ˈizlegol da-ˈodet nˈa-bańa i si-pˈobegnal. Tˈaja mu-se-ftˈeknalo zˈa-nego, pritårčala ˈugore, go-ftˈasala i mu-vˈikat: "Čˈekaj, ḱa-ti-kˈaža tˈebe!" Tˈamo ˈimalo trˈi slˈivi. Se-kˈačil na-ˈednata; tˈaja fˈatila da-je-sˈečet. Tˈoj ˈotišol na-drˈugata; tˈaja fˈatila i-nˈeja da-je-sˈečet. Mu-vˈiknal na-kučˈińata, kučˈińata dˈošle i ja-ˈizele.

Malorekanski (galički) govor

Galičnik

Kako se pravit kaškaval

Koga-ḱa-go-ˈizml̥zet mlˈekoto, ḱa-go-ˈiscedit vo-edna-kˈaca i-ḱa-mu-klˈaet mˈaja da-se-pˈotsirit. Štom-ḱa-se-pˈotsirit, ḱa-go-cˈedit i-ḱa-go-klˈaet nˈa-tezgaf vo-cˈedilo i ḱa-mu-klˈaet ˈozgora tˈeško, za-da-se-ˈiscedit ˈubavo. Ako-se-rˈabotat nˈamesto, ḱa-mu-go-prˈedaet na-mˈajstorot šo-go-prˈavit kaškˈavalot. Mˈajstorof ḱa-go-prˈegledat sirˈeńeto, alˈ-je-ftˈasano za-da-se-prˈavit kˈaškaval. Ako-je-ftˈasano, ḱa-go-izlˈežaet vo-korito i-ḱa-go-rˈedit vo-kˈošnici i-so-se kˈošnica ḱa-go-vˈarit vo-kˈazan vrenˈa-voda za-da-se-stˈorit kako-tˈesto. ˈOtuje go-izvˈaǵaet, go-rˈedit nˈa-tezgaf, go-mˈesit i-go-prˈavit kako-sˈomuni i-go-rˈedit vo-kˈalapi za-da-se-stˈorit krˈavajče. I-take-stˈoit dvˈaeset i-čˈetiri sˈaati vo-kalˈapite za-da-se-zdrˈavit. Pˈosle go-izvˈaǵaet od-kalˈapite i go-sˈolit pˈo-mrva i-pˈosle sˈekoj-den go-potsolˈˈuvaet i-go-rˈedit edno-nˈa-drugo tˈake sˈekoj-den dur-da-se-stˈorit sˈedom krˈavai edno-nˈa-drugo. Koga-ḱa-se-pˈosolit ˈubavo, go-mˈiet so-studenˈa-voda i-go-fˈrča i-go-suredˈuvaet edno-pˈo-edno, za-da-se-ˈisušit. Koga-ḱa-se-ˈisušit, pˈak go-soberˈuvaet i-go-naredˈuvaet edno-nˈa-drugo po-sˈedom krˈavai. Koga-ḱa-dˈojet vrˈemeto za-krˈevańe (ˈokolu Kˈrstovden) go-bˈeret vo-vrˈeḱi, po-dva-dˈenga vo-ednˈa-vreḱa, ja-sošˈivaet i-ja-vrzˈuvaet so-jˈože. I-tˈake je-gˈotov za-krˈevańe. Go-nˈosit so-kˈoli do-Gˈostivar, a-ot-tˈujeka go-tovˈaraet v-želˈeznica i-go-prˈaḱaet dˈo-Solun. Sˈo-nego ˈodit i-trgˈovcite da-go-prodˈavaet kako-ḱa-nˈaet. nˈekogaš uše-nˈa-mesto go-prodˈavaet tˈoptan, a-nˈekogaš-pak po-nˈekolˈku vrˈeḱi. Ako-ne-im-se-prˈodaet i-i-fˈati lˈeto, za-da-ne-se-rˈasipet od-gorˈeščina go-klˈavaet vo-Sˈolun vo-buzˈaana. ˈOvije gˈodińe kaškˈavalof najpˈoveḱe go-jˈadele nˈaši luǵe šo-se-vo-Amˈerika, se-nˈosel i-vo-ˈEgipet, vo-Skendˈerija, zˈaščo go-jˈadet i-Arˈapite.

1.2.3 Ohridsko-struški govori

Ohridski govor

Ohrid

Na ribi so koča (Božidar Vidoeski)

Pred-nekolku-gˈodini nˈie ribˈărite rˈazbrafme otu-nˈa-more fˈaščet rˈibi so-kˈoča i-sˈakafme i-kˈăj-nas so-tˈakva kˈoča da-fˈaščame rˈibi, zˈaščo so-kˈoča se-fˈaščaše i-pˈojḱe i-pˈolesno. ˈArno-ama ˈovde kˈăj-nas nˈemafme pˈampuri, a-so-kˈočata se-fˈašat sˈamo so-pˈampuri. Jˈas ˈojdof nˈa-more i-vˈidof ribˈărite kako-fˈaščet so-kˈoča. ˈOvde mi-vˈelea ribˈărite otu-ejzˈerovo nˈaše e-sˈamo plˈamińe i-čkˈarpi, jˈas ko:-ˈojdof nˈa-more mˈene mi-fˈati ˈumof otu-ḱe-mˈožit da-se-fˈaščet rˈibi so-kˈočata. I-pˈomolif ribˈărite da-mi-dˈadet edna-kˈoča tˈakva. Mi-je-dˈadoa kˈočata sose-fˈortomi i-dvˈa-dni sˈo-nimi bˈef na-kˈoča. Ko:-je-dˈonesof ˈovde kˈočata, sˈite rˈibari se-sˈobra:. ˈEdni vˈelea: Žˈivo ako-fˈatiš, žˈivo ḱe-g-ˈizedam. – ˈArno-ama pˈotem nekolku-dˈena ˈovdeka pˈampurot go-naprˈăjfme so-ovdˈešnive pˈampuri da-rabˈotame. Tˈaka eden-dˈen se-sˈobrafme sˈite rˈibari i-ˈojdofme so-kˈočata, je-fˈărlifme; tˈărgaj, tˈărgaj, ˈonamo kon-Krˈivina je-izvˈădofme, žˈivo ne-fˈătifme. Ko:-fˈatija ribˈărite da-vˈike:t: "ˈAj-bre vˈie mlˈadi nˈiščo ne-znˈăjte, vi-se-čˈinit svˈe šo-lˈetat se-jˈajt. V-ova-ˈejzero kakvi-mˈăži ˈime:t pomˈinato, ama-nˈiščo ne-naprˈăjle. Potem-dvˈatri dˈena pˈak ˈojdofme, ˈojdofme kun-Sveti-Nˈo:m. Je-fˈărlifme tˈamo, părviˈot-pa:t fˈatifme nekoj-triˈesetina kˈila bˈelˈvici. Sˈedne je-fˈărlifme ot-Pˈeščani kˈon-vaka. Kolku-dˈojdofme do-Gˈorica, je-izvˈădofme, nˈekoj dvestˈe-kˈila bˈelˈvici fˈativme. Ko-ḱinˈisa: ribˈărite sˈedne da-vˈike:t: "Lele: mˈajko, šˈo-je ova-rˈabota, ejzˈerovo ḱe-gˈ-iscˈărpite, niˈščo živˈo ne-ḱ-ˈostanit". I-vˈistina, potem-dvˈetri gˈodini sˈamite nˈejḱeme da-ˈojme da-lˈojme so-kˈočata.

Ko go opraa Jakimeta kamnarot

ˈImafme kˈalfa od-Albˈănija, se-vˈikaše Mˈihail. Komitˈetot bˈereše mlˈadeži za-plˈanina, a tˈoj sˈakaše da-ˈojt plˈanina. Nˈie ne-go-pˈuščafme. Jˈas go-mˈolif komitˈetot da-go-nˈe-zemat, poščo-e-sˈiromaf. A komitˈetot bˈereše pˈari, kˈoj kako-ˈimaše, za-da-kˈupet od-Albˈănija ˈoružje. ˈOjde komitˈetot i na-Jakˈimeta mu-pˈobara pˈet napoĺˈoni. Stˈana Jˈakime, go-prˈedade komitˈetot na-Tˈurcite. "Da-znˈăjte otu-komitˈetot pˈari bˈere:t, mi-bˈare:t pˈet napoĺˈoni." Tˈoga Tˈurcite mu-dˈale na-Jakˈimeta dˈeset napoĺˈoni, pˈet zˈa-nego, pˈet za-komitˈetot. ˈArno-ama Tˈurcite mu-kˈazale na-eden-rˈisjanin prˈijateĺ otu-rabˈotata nˈe-je ˈubaː. Rˈazbral i komitˈetot i rˈešile Jakˈimeta da-go-opˈere:t da-ne-stˈorit nekoj-pˈakos. Stˈana komitˈetot bˈaraše čˈoek Jakˈimeta da-g-ˈoperit, ama nˈemaše ˈujgun kˈoj da-go-ˈoperit. Tˈoga kˈalfata ot-strˈika-mi ˈAndona rˈekol: "Ako-me-pˈuščite mˈene plˈanina, jˈas ḱe-g-ˈoperam." I se-rˈeši Jakˈimeta da-g-ˈoperit kˈalfata od-ˈAndona Kanˈefčeto. Stˈana nˈedelˈa nˈa-utro eden-sˈa:t pred-dˈejna, ˈojde kăj-Jakˈimčeta i mu-vˈelit: "Mˈajstore Jˈakim, me-pˈušči mˈajstorot ˈAndon da-dˈojš Kˈanio, ˈumre žˈena-mu", so-tˈa: pˈomamka. A Jˈakime mu-rˈeče: "Šˈo ˈolku rˈano, čˈekaj da-se-rˈazdenit." A kˈalfata mu-rˈekol: "Ḱ-ˈojme da-vˈidime ako-čˈinet plˈočite ot-Kˈanio za-kˈărs da-nˈaprajš, ako nˈe, ḱe-donˈesime ot-Pˈograec i zˈato: te-vˈikam rˈano da-dˈojš." I Jˈakimče stˈanal da-ˈojt. I tˈaka ot-kăj-Fˈilefci sˈokakot fˈatija po-tˈemnici do-kăj-Uzˈunčeta. Tˈoga Albˈănecot mu-rˈeče: "Šˈo-ti-je, Jˈaḱime, cˈărvena ustata?" I Jˈakime e-ˈotvori ˈustata za-da-vˈidit i tˈoj, Albˈănecot, prˈavo v-ˈusta kˈamata. Jˈakime pˈadnal, a tˈoj ušče-dvatri-pˈăti v-sˈărce. I kˈalfata prˈavo plˈănina ˈizbegal.

Struški govor

Oktisi

Nesposobniot

Bˈil eden-čvˈek. Bˈil žˈenat. Nˈe-bil spˈosoben za-da-je-rˈanit žˈena-mu i-žˈena-mu g-istˈerala ˈot-kuḱa. Tˈoj pˈobaral vo-ˈatlite od-kˈuḱata i nˈašol edna-sˈabja; je-zˈel i-ˈotišol f-plˈanina. nˈašol čˈešma tˈamo. Sˈednal pokraj-čˈešmata i-zˈaspal. A-tˈaja plˈanina bˈila zˈazeta od-zmˈeoj i-nˈiedna živa dˈuša ne-mˈožela da-pˈojde tˈamo ˈod-nimi. Bˈile dvajca-zmˈeoj, ˈimale edna-sˈestra. Sˈestrava ˈotišla da-pˈălnit vˈoda. Go-vˈidela nˈego, čvˈekot, kăj-spˈijet, je-vˈidela i-sˈabjata. Na-sˈabjava pˈišvit: ˈedno ma:ne devˈetmina. Tˈaka tˈaja se-potplˈašila, se-vrˈatila kăj-brˈaḱa-je i-im-kˈažvit otu-je-dˈojden eden-jˈunak kăj-čˈešmata. Pˈosle tˈije rˈekle: "ˈOdaj pˈolesno da-go-rˈazbudiš i da-mu-rˈečiš da-dˈojdit kˈăj nas". Ko-dˈošol tˈoj kˈăj-nimi, go-ˈopitvet ali-si-žˈenat. Tˈoj im-rˈekol: "nˈe-su žˈenat". "Je-sˈakaš sˈestra-mi da-ti-je-dˈajme za-žˈena?" "Je-sˈakam-zer!" "ˈAjde, ˈerlija nˈeka-je", i-mu-je-dˈale. Pˈočnale da-si-spˈiet zˈe:dno. Edno-ˈutru mu-vˈelet: "Stˈani, zˈetu, zˈemi-je kˈožana za-vˈoda, dˈojnci vˈoda". ˈOtišol tˈoj, je-nˈapălnil kˈožava so-vˈoda, a-nˈe-možel da-je-krˈenit. Zˈel pˈosle da-je-ˈotkopvit cˈelata čˈešma. Kˈoga ˈete-je žˈena-mu i-mu-vˈelit: "Kˈăj-si, te-čˈeket brˈaḱa-mi, nˈeme:t vˈoda". Tˈoj je-vˈelit: "Ako-nˈeme:t vˈoda, zˈemi-je kˈožava, odnˈesi-je, jˈa cˈela čˈešma ḱa-je-krˈena". ˈOva:-je-ˈodnesla vˈodata i-im-rˈekla na-zmeˈojte: "Mˈăžot-mi sˈakat da-je-dˈojncit sˈeta čˈešma". Neka-ne-jˈe-nosit, neka-si-dˈojt", rˈekle tˈije. Pˈosle nekolku-dnˈi se-pˈojavil nekoj-cˈar so-vˈojski da-se-bˈiet so-zmeˈojve. Mu-vˈelet: "ˈAjde, zˈetu, sˈega ḱa-ˈo:jme nˈa-bitka, odbˈeri-si eden-kˈon". Tˈoj si-vlˈegol vo-ḱˈeralot kăj-kˈonite, nˈašol kˈoni gˈolemi, zad-vrˈatata nˈašol eden-mˈal kˈon ˈi-nego go-zˈel. Tˈoj-kon ˈodel nˈapret pred-drugitˈe-koni. I-rˈekle zmeˈojve: "Brˈe, kakˈof-junak, go-pˈozna i-kˈonov što-ˈojt nˈapret". Ko-kinˈisale za-da-ˈodve:t, tˈoj se-nˈapraj bˈolen. Žˈena-mu go-zˈede kˈonot i-sˈabjata i-tˈărnae so-brˈaḱaa-im, a-i-ˈobleče negˈojte rˈutišta. Otˈidve:t tˈamo, pˈočnal da-se-bˈiet i-pˈobedvet. Sˈestrava je-rˈanile vo-bˈitkata. Brˈaḱava mˈislele da-n-je-rˈanet zˈetot. Pˈosle ko-se-svˈărši bˈitkava, tˈaja pˈorano dˈošla dˈoma, nˈagore edno-žˈelezo i-koga-ˈidvee brˈaḱa-je, tˈaja go-žˈižna so-želˈezoto mˈăža-je da-ˈofne za-da-go-čˈujet brˈaḱa-je otu-je-rˈanat. Pˈosle dˈošle tˈije: "Šˈuḱur otu-kurtˈulifme, nˈema zˈijan". Pˈočnale da-si-žˈivet srˈeḱno zˈe:dno.

Vevčansko-radoški govor

Vevčani

Imalo i pobudali

Bˈile majka-ˈi-ḱerka. Ḱˈerkava bˈila trˈudna. ˈImale skˈepar na-pˈolica klˈajno i-plˈačele sˈekoj-den, si-mˈislele: ḱa-se-rˈodit dˈete, ḱa-pˈadnit skˈeparot i-ḱa-go-ˈoperit dˈeteto. Dˈošol zˈetof i-nˈašol käj-plˈačet. I-ˈopitvit: "Što-plˈačete? I-tˈije mu-kˈažvet otu-skˈeparot ḱa-pˈadnit i-ḱa-g-ˈoperit dˈeteto. Tˈoj se-zˈačudil, nˈemal što-da-ˈim-prajt, se-čˈudil dˈalˈ d-i-bˈijet ali-nˈe. "Sˈefte – rˈekol – ḱ-ˈoda da-bˈara pobˈudali ˈod-nimi i-ako-nˈajda ne-ˈi-bija". ˈOdel, ˈodel, i-nˈašol trˈojca brˈaḱa naprˈajle kˈuḱa bes-pˈenʤere, vnˈätre tˈemnica. Tˈije zˈele kˈošnici d-j-ˈispådet temnˈicava. Tˈoj im-vˈelit: "Što-prˈajte, bre-drˈugari, tˈaka?" I-tˈije mu-rˈekle "Da-j-istˈajme temnˈicava". Tˈoga tˈoj im-rˈekol: "Jˈa-ḱa-vi-je-ˈista: temnˈicava, što-ḱa-mi-dˈajete?" Tˈije mu-rˈekle "Kolkˈu-pari sˈakaš, ḱa-ti-dˈajme, sˈamo da-j-ˈistajš temnˈicava". I-tˈaka tˈoj se-zˈapregnal, dˈupi vˈamo, dˈupi tˈamu i nˈaprajl pˈenʤeri i-im-dˈošlo vˈidelo. "Ḱ-ˈoda – rˈekol – ḱa-bˈara ˈušte da-vˈida". ˈOdel pˈotaka, nˈašol dvˈajca brˈaḱa käj-vˈozet grˈeda; fprˈegnale pˈetel i-mˈačorok, ama-nˈikako nˈe-možet tˈije da-pˈomårdnet. Tˈoj im-rˈekol: "Što-prˈajte vˈaka, bre-drˈugari?" – "Je-vˈozime grˈedava" – mu-rˈekle tˈije. – Dˈobro – rˈekol – mˈožet ˈovje vˈaka da-j-ˈistärget?" "ˈAtu što-da prˈajme – rˈekle tˈije – kako-da-j-odnˈesime?" – "Jˈa ḱa-vi-je-ˈodnesa, kolkˈu-pari ḱa-mi-dˈajte?" I-se-spogˈodile. Tˈurkaj, tˈärgaj, tˈurkaj, tˈärgaj, im-j-ˈodnesol grˈedata, pˈarite im-zˈel i-zˈaminal. Se-vrˈatil dˈoma i-žˈenite ne-ˈi-gibal.

Mali Vlai̯

Lošata svekärva

Edna-dˈevojka bˈila dˈaleku mˈåžena. Bˈila lˈoša mnˈogu svekˈärvata i-svˈekorot. Lˈep ne-ja-dˈavale i-mnˈogu je-tˈerale da-rˈabotat, i-nˈoḱe. Dur-da-sˈednela tˈaja, svˈekorov i-svekˈärvava ḱe-rˈekle: "ˈAjde, nˈesto:, krˈeni sˈega". I-nˈa-večer ḱa-je-rˈekle: "Suknˈi-kolač, ta-lˈegni-si"! Fˈatila da-slˈabejt. Brˈaḱa-je rˈekle: da-vˈidime što-jˈe-slaba sˈestra-ni. I-tˈaka tˈije ˈotišle. Stˈavile da-jˈadet. Na-večˈerava kˈäsnale svˈekorot i-svekˈärvata dva-tri-pˈåta i-rˈekle: "Krˈeni, nˈesto:, nˈije najˈadeni, prijˈateli ˈušte ponajˈadeni". Ostˈanale bez-jˈadeńe i-brˈaḱava i-sˈestra-im. A-stˈarcite nˈoḱe stˈanvele za-da-jˈadet. Drugatˈa-večer bˈil samo-ftˈoriof brˈat i-tˈije pˈak tˈaka, i-pˈak ˈostanal glˈaden. Pˈosle ˈotišol samo-trˈeḱiof, najmˈaliof brˈat. ˈI-nemu ˈisto tˈaka mu-vˈelet. ˈArno tˈoj rˈekol: "nˈe, nˈe, jˈa nˈe-su ˈušte nˈajaden; jˈadi i-tˈi, sˈestro: – rˈekol – jˈa-i̯-ti nˈe-sme ˈušte najˈadeni. Svˈatov i-svˈaḱava ako-se-najˈadeni, nek-se-tˈärget". I-tˈaka stˈarite se-nˈašle strˈamni i-se-tˈärgnale. Pˈosle brˈatof rˈekol: "Mˈene da-mi-postˈelete nˈa-nošvi, me-jˈadet bˈålvi". Stˈanale stˈarcive nˈoḱta da-jˈadet, kako-sˈekoj-påt. Stˈariof vˈelit: "Žˈeno:, mi-se-jˈajt". – Što-da-tˈi-prˈa: – mu-vˈelit žˈenava – lˈep ne-mˈojme da-zˈejme". – "ˈOdi zˈamesi edno-krˈavajče – vˈelit tˈoj – i-klˈaj-go da-se-pˈečit, ḱa-kˈäsnime obˈajcata". Tˈoj (brˈatof) im-se-pˈulit iz-rˈäbot od-gˈunata i-skˈoknal od-nˈa-nošvi. "Svˈatu:, svˈaḱe: – im-vˈelit – lˈoš sˈon vˈidof. Tˈatko nˈasone ne-dˈeleše (fˈatil iz-ˈognot i-pˈokažvit) vˈaka ne-dˈeleše" i-im-go-nˈaprajl kravˈajčeto pˈuzdera is-pˈepelta. "ˈArno pˈak mi-se-jˈajt, što-dˈa-pra: sˈega?" – je-vˈelit stˈarecot. "Mˈalči, pˈukni – mu-vˈelit stˈarata – ˈi-mene mi-se-jˈajt, ama-što-dˈa-pra:". "Stˈani klˈaj-go kˈotleno nˈa-ogon da-naprˈajme pitˈulica da-jˈajme". Tˈoj (brˈatof od-nˈestava, pˈak im-se-pˈulel ˈiz-räkaf ot-gˈunava. Koga-go-klˈale kˈotleto nˈa-ogan, i-tˈoj stˈanal. "Me-jˈadet bˈålvi mnˈogu" – vˈelit tˈoj; i-stˈanal i-stˈurnal gˈaštite, i-stˈegnal f-kˈotle kašto-bˈile petulˈicite. "I tˈake sve-ˈimale kˈotle – rˈekol – bˈare da-si:-pˈopara gˈaštive". I-pˈak na-stˈarive im-se-jˈajt. Stˈarata mu-vˈelit na-stˈariof: "ˈOdi vo-bˈafčana vo-zˈeljeno da-jˈajš od-zˈelˈkine. I-tˈoj ˈotišol, a-brˈatof i-vˈidel i-lˈetnal "Svˈatu:, svˈaḱe:, vi-g-ˈizede vˈol zˈeljeto". I-zˈel eden stˈap, ta-g-ˈopral svˈatot.

1.2.4 Prespanski govori

Gornoprespanski (resenski) govor

Gorno Dupeni

Bračeto, sestričeto i măšti̯ata

Si-bˈile eden-tˈatko i edna-mˈajka i ˈimale dvˈe dˈečina, ˈedno mˈăško i ˈedno žˈencko. Tˈatkoto bˈil lˈovʤija, a mˈajkata sˈedila dˈoma i prˈela jˈadejne šo-ḱe-dˈonesel mˈăžot. Ko:-porˈastile dˈecata, mˈajka-mu ˈumrela, a tˈatko-mu să-prˈeženal. Zˈel mnˈogu lˈoša žˈena. Tˈa: gˈotvila se šo-ḱe-dˈonesel mˈăžot, ˈama na-dˈecata mu-dˈavala sˈămo po-ˈednuš da-jˈadat na-eden-dˈen i tˈo: sˈămo lˈep. Brˈačeto i sˈestričeto bˈile mnˈogu ˈuba:i̯ i mˈăšti̯ata vˈezden i-bˈijala. Eden-dˈen duri-bˈil tˈatko-mu na-dˈecata nˈa-lof, a mˈăšti̯ata v ˈavčana, brˈačeto ja-rˈeklo na-sˈestra-mu šo-tˈoga să-čˈešlˈala: "Cˈeco, tˈi zˈemi-go v-rˈăce čˈešleto, jˈas ḱe-go-zˈema sˈapunov i ḱe-bˈegame". Ko:-šo-rˈeklo brˈačeto, tˈaka naprˈe:le i pˈočnale da-bˈega:t. Tˈatko-mu na-dˈecata tˈoj-den si-dˈošol pˈobărgu ˈod-lov i ja-nˈašol mˈăšti̯ata zamˈislena. Ja-ˈopital šˈo-je zamˈislena, a tˈa: mu-kˈazala oti-izbˈegale dˈecata. Tˈatko-mu pˈočnal da-rˈonit sˈolzi i nabˈărzina go-vjˈavnal kˈojnot i să-vdal po-dˈecata. Po-eden-sˈa:t grebˈinajne na-kˈojnot i zˈavtasal dˈecata. Tˈoga brˈačeto je-rˈeklo na-sˈestra-mu: "Cˈeco, vˈărli-go čˈešleto zˈad-nas". Sestrˈičeto go-vˈărlilo čˈešleto zˈad-nimi i să-stˈorilo edna-gˈolema kˈorija so-bˈujata šˈuma. Duri-ja-pˈominal korˈijata tˈatko-mu să-stˈorilo vrˈeme ikˈindija i pˈočnal da-tˈărčat po-dˈecata. Pˈak i-zˈastignal i pˈočnal da-mu-vˈikat da-zˈastanat, ˈama tˈie ne-zastˈanvile. Mu-bˈilo žˈalˈ za-tˈatka-mu, ama mu-bˈilo pˈojḱe strˈa od-mˈăšti̯ata da-ni-bˈijat pˈak. Brˈačeto go ˈvărlilo zˈad-nimi sˈapunot i să-stˈorilo edno-gˈolemo mˈore. Tˈatko-mu pˈojḱe-nˈe-možil da-ˈojt pˈo-nimi i să-vrˈatil dˈoma mnˈogu nˈažalen. Od-žˈalˈ za-dˈecata po-nekoj-dˈen ˈumrel, a mˈăšti̯ata ostˈanala vo-kˈujḱata i zˈela drˈugi mˈăš. Brˈačeto i sestrˈičeto ˈodile mnˈogu vrˈeme niz-edna-pustˈelija. Jˈadile dˈivjački šo-ˈimalo niz-pustelˈijata. Mu-se-pˈijalo mnˈogu vˈoda, ˈama bˈile ˈodeni dˈaleku od-mˈoreto i nˈikade nˈemalo vˈoda. Ko:-šo-ˈodile, dˈošle do-edni-lˈivajǵe, ot-ko:-ja-pomˈinale pustelˈijata.

Dolnoprespanski govor

German

Svadba

Svˈadbata pˈočva vo-såbˈotata kaj-ˈužina. Sa-bˈerea prijatˈelite i dˈecata mlˈadi i ˈodea da-i-čˈeke tåpˈanite. Koa-ḱe-zblˈižva: do-sˈeloto tåpˈanite zafˈatva: da-svˈire. Grˈedea, vlˈegva: vo-dvˈoro i sa-fˈatva: da-ˈigre ˈoro ĺˈudjeto. Svekˈrvata so-pˈogača nˈa-gla: ḱ-ˈigraše pˈrva, a sˈetne prijatˈelite. ˈOdvečer so-svˈirkite ˈodea po-kˈumo i po-pobratˈimite i blˈiznite rˈodnini. Sˈånoš ˈigra:, jˈadea, pˈieja. Na-ˈutroto vo-nˈe:lˈata o-zˈeva: zˈeto, (g)o-klˈava: vo-dvˈoro nˈa-stol i (g)o-brˈičea kˈumo i pobratˈimite i pˈeeja bˈabite: "Zˈeto mi-sa-brˈiči//ta kˈoj mi-(g)o-brˈiči", a svˈirkite svˈirea. Bričˈeńeto o-svˈršvaše bˈerber. Zˈeto ˈobričen ˈodeše dˈoma da-sa-slˈeči, a svˈirkite ˈodea pˈo-kuḱi kˈanea ĺˈudje. Sa-bˈerea prijatˈelite i ˈodea po-nˈe:stata. Prˈed da-tˈrgne klˈava: pˈogača na-stˈolo vo-dvˈoro, a nat-pˈogača čˈeša vˈino. Prijatˈelite fˈrlˈa: pˈari vo-čˈešata i vˈelea: "Da-sa-ḱˈerdosa". Kˈumo o-istˈurvaše vˈinoto nˈa-zemja, a pˈarite mu-j-fˈrlˈaše vo-pˈolata na-zˈeto. Kinˈisva: po-nˈe:stata so-kˈojnte. Ako-bˈeše nˈe:stata dˈaleku, ˈodea sˈite so-kˈoni, ako-bˈeše blˈizu ˈodea čˈetiri. Na-edniˈo-kon fkˈačvaše svˈekoro, na-drˈugio zˈeto, na-trˈetio kˈumo, na-četvˈortio koje da-bˈeše. Na-kˈojnte mu-bea-vˈrzani opˈaškite, na-bˈulˈkata šˈami: vˈrzano (na-kˈono, na-nˈe:stata, na-zˈeto i na-kˈumo). ˈEden o-nˈoseše bˈarjako, a dvˈamina kˈartata so-vˈino. Na bˈarjako na-vˈrvo ˈimaše jˈabåko nakˈačeno, a na-kˈartata ˈimaše cvˈetja vˈrzano nˈa-krs. Dečˈińata šo-a-nˈosea kˈartata po-pˈåto s-i̯a (si-ja) ispˈiva: polˈojnata. ˈOdea nˈapre i zˈeva: sˈijarik: "Grˈede svatˈoi̯te". Ako-beše-nˈe:stata dˈaleku, strojničˈarite i-grabˈina: kˈojnte, čˈij kˈon ḱ-ˈizlezi pˈrf. Koa-ˈodea, na-čˈardako bˈabata (mˈajkata na-nˈe:stata) (g)o-prečˈekvaše zˈeto. Zˈeto mu-bˈacvaše rˈăka i mu-fˈrlˈaše čˈeli na-ramˈenata. Bˈabata (g)o-bˈacvaše zˈeto i (g)o-dˈarvaše pˈari. ˈOdea vo-kˈuḱata da-jˈade, da-pˈije. ˈOdeše sˈestrata na-nˈe:stata pri-zˈeto, (g)o-strˈesvaše, mu-pˈikvaše kˈošuĺa vo-pˈojaso, a zˈeto a-dˈa:še jˈabåko i nˈekoa pˈara na-svˈeskata. ˈOdeše nˈekoe dˈete, a-fˈatvaše nˈe:stata za-šˈamiče za-da-rˈodva măškˈi-deca. ˈOdeše nˈe:stata nˈa-stroj pri-svˈekoro da-mu-bˈaci răka. Svˈekoro a-fˈrĺaše kˈoprina nˈa-gla:, a darˈoi̯te nˈa-ramo. Sˈetne ˈodea čˈupite pri-kˈumo da: (da a)-kˈrše pogˈačata, kˈoj da-zˈemi pˈojḱe. Kˈumo klˈa:še pˈari na-pogˈačata. Čˈupite a-zˈeva: polˈoi̯nata pˈogača i a-dˈelea dˈolu. Drˈugata polˈoi̯na a-jˈadea na-tˈrpeza. Na-kinisvˈańeto prijatˈelite na-nˈe:stata klˈava: pˈogača so-čˈeša i prˈaeja kako-kaj-zˈeto.

2 Jugoistočno narečje

2.1 Štipsko-strumički govori

Kočani

Sveti Ǵorǵi i lamjata

Ednˈo vrˈeme imˈalo nˈekoja nˈogu strˈašna lˈamja. ˈOna izlavˈala sˈeka godˈina od-mˈoreto i tražˈila od-blˈiskio grˈat po-ednˈa mˈoma godˈišno kurbˈan. ˈArno ˈama graǵˈanite ednˈa godˈina zabravˈile da-i-dˈaat i kugˈa izlegnˈala lˈamjata od-mˈoreto nˈogu se-nasrdˈila oti-nˈema kurbˈan, ulegnˈala u-grˈado i izˈela stotˈina mˈomi. Ottogˈaj uplašˈile-se graǵˈanite i odredˈile zˈakon sˈeka godˈina da-i-fˈrĺat na-lˈamjata po-ednˈa mˈoma. I takˈa dˈošlo rˈed da-ja-dˈaat mˈomata na-ednˈa udovˈica. ˈOna si-nemˈala drˈugo čˈedo, sˈamo tˈoa devˈojče i-bˈilo ednˈo u-mˈajka. Udovˈicata oḱˈela-neḱˈela morˈala da-ja-odvˈede ḱˈerka-i pˈokare mˈoreto. Čekˈaeḱi-ja lˈamjata plakˈale i vikˈale na-sˈet glas. Dočˈul-gi svˈeti Ǵˈorǵi i vednˈaga došˈel da-vˈide šˈo-e tˈaa rabˈota. ˈOn nosˈil so-nˈego edˈen gulˈem buzdogˈan. Pitˈal-gi zaštˈo plˈakat i vˈikat tˈolku žˈalno. Udovˈicata mu-rˈekla: "Kakˈo da-ne-vˈikam i plˈakam jˈa zavalˈijata? Sˈamo ovˈaa mˈomička-mi-e ot-čˈelat i na-nˈea i-dojdˈe rˈed da-ja-izˈede lˈamjata, ta evˈe dovedˈo-ja kugˈa ḱe-izlˈegne lˈamjata da-ja-ostˈaam nˈeka ja-izˈede čˈim takˈa sa-naredˈile grˈackite zˈakoni". Togˈaj svˈeti Ǵˈorǵi i-rečˈel: "Nemˈoj da-se-bˈoeš, jˈa ḱe-kurtulˈisam mˈomata ot-tavˈa zlˈo. Tˈi ˈidi-si dˈoma, a ˈona nˈeka ostˈane mˈalku da-me-popˈoska, dodˈeka ne-izlˈegne lˈamjata od-mˈoreto". Udovˈicata si-otˈišla, a mˈomata ostanˈala tˈam da-go-pˈoska svˈeti Ǵˈorǵi. ˈOn i-naračˈal: "Ako-zaspˈijam, a-lˈamjata dˈojde, vednˈaga da-me-razbˈudeš da-ja-utˈepam". Takˈa poskˈaeḱi-go ˈon zaspˈal i u-tˈoa vrˈeme lˈamjata fanˈala strˈašno da-rˈika i da-izlˈava polˈeka od-mˈoreto. Mˈomata ot-strˈa zabravˈila da-go-razbˈude svˈeti Ǵˈorǵi i počnˈala žˈalno da-plˈače i da-vˈika. Kˈako-šo plakˈala, padnˈala-mu ednˈa sˈăza na-svˈeti Ǵˈorǵi. ˈOn ot-tovˈa se-rasonˈil, stanˈal i utepˈal săs-buzdogˈano lˈamjata. Vednˈaga pˈosle tˈoa svˈeti Ǵˈorǵi isčeznˈal, pa mˈomata si-otidˈela dˈoma. Cˈaro kugˈa naučˈil ˈoti mˈomata se-kurtulisˈala i lˈamjata bˈila utepˈana, zemˈal-ja na-sˈin-mu za-žˈena i takˈa ot-siromˈaška mˈoma stanˈala carˈica.

Štip

Mojata mlados

Rodˈena-săm u-Ščˈip i-mˈomčeto mi-e-ščipjˈanec; od-dˈedo, prˈededo stˈari bˈile ščipjˈani. Kogˈa bˈeh devˈojče, sˈedeh na-čˈardako, ˈimaše stˈari bˈabi i-jˈa-gi stˈarite bˈabi pˈoskah na-sˈănce. I kakˈo-da-me-vˈidat ergˈenite, svikˈaa i jˈazeka s-izlažˈa, stanˈa i poʣrnˈa ot-čˈardako da-vˈidam kˈoi ergˈeni-sa. I tugˈaj rˈeklo mˈojto mˈomče (šo-me-zemˈa): "Jˈa ḱe-a-izlˈaža, ḱe-glˈedam da-a-zˈemam". ˈOn kakˈo-ḱe-naprˈave: viknˈal edna-žˈena, drugˈarska mˈajka, kako-strojnˈik na-tˈatko-mi da-kˈaže. I-tugˈaj tˈatko-mi rečˈe: "]e-pˈitam u-grˈado kˈako-e mˈomčeto, da-nˈe-e pijanˈica ili-komarʤˈija (nˈie bˈe:me u-nˈovo Sˈelo, a-mˈomčeto sˈedeše u-grˈado)". Ojdˈe tˈatko-mi u-grˈado, pitˈal dvuˈica svˈet, prijˈateli: kˈako-e mˈomčeto. ˈOni mu-rˈekle: "Dˈobro-e mˈomčeto, nˈema-si mˈajka, ˈima-si pˈarički, ˈima-si kˈuḱička". I tugˈaj tˈatko-mi odobrˈi. Bˈehme na-edna-svˈadba, bˈehme tˈamoka na-svˈadbata i vˈečerta fanˈame-se da-igrˈaeme šˈirto (fˈals) i-takˈa se-zapoznˈame. I mˈomčeto usigurˈi-se oti ḱe-bˈide vˈaa rˈabota. I-ošˈel dˈoma, kažˈal na-tˈatko-mu: "Tˈate, jˈa bendisˈa ednˈo devˈojče ubˈavo, ḱe-go-zˈemam, ˈutre strojnˈik ḱe-prˈatam". I tˈatko-mu soglasˈil-se. I-dojdˈoa edna-vˈečer i-napravˈime godˈeš. ˈA se-godˈime, stanˈa vˈojna, Tˈurcite koa-begˈaa. Dojdˈoa Bˈugarite i go-zemˈaa vojnˈik. Venčˈame-se i-pˈosle ojdˈe vojnˈik. I-me-ostavˈi trˈi nˈedeli nevˈesta. Vojnˈik bidˈe dˈevet mˈeseci. I-pˈosle koga-dojdˈe dˈoma, dˈeteto se-rodˈi. ˈOn dojdˈe vˈečerta i dˈeteto se-rodˈi. Tˈoa ˈima sˈega četirˈiese i pˈet godˈini.

Strumica

Lošata snaa

ˈEdạạn čuvˈek imˈal nˈogo lˈoša žˈena. Ut-kˈo: dujdˈela dˈoma, mˈajka-mu pọčnˈala nˈogo dạ-slạbˈee. Dˈen iz-dˈen stạnuvˈala se pˈoslˈaba. Sˈin-i sˈekuj dˈen jạ-pituvˈal: "Mˈamo, kˈak ta-glˈeda snˈaata?" Mˈajka-mu vikˈala: "ˈArno mạ-glˈeda, sˈinko!" ˈArno-ama sˈino usetˈil ˈoti mˈajkạ-mu krˈi: nˈešto ọd-nˈego. I-ednˈăč kugˈa pˈa kuti-sˈekọga jạ-pitˈal: "Kˈak tạ-glˈeda snˈaata?", mˈajkạ-mu rečˈela: "Ak-sˈakạš dạ-znˈaaš kˈak-mạ-glˈede, ˈostạni dˈoma skrˈišno, ḱe-vˈidạš". I sˈino ˈedạn dˈen ut-kạ-sạ-jạvˈil nạ-žˈenạ-mu ˈoti ḱ-ˈode nạ-rạbˈota mˈesto dạ-ˈode pọvrnˈal-se i sạ-skrijˈal nạ-tạvˈano. Pọminˈalo mˈalko vrˈeme, nạ-mˈajkạ-mu i-se-prăjạdˈelo i pọterˈala ọt-snˈaata lˈep. A-snˈaata kạžˈala: "Pˈukni, trˈesni, dọdˈeka ne-isprˈedạš trˈi vrtˈena, nˈema dạ-ti-dˈa:m dạ-jˈadạš". I ḱˈa-gi-ispredˈela trˈite vrtˈena, pˈa pọterˈala dạ-jˈade. A snˈaata kạžˈala: "A-sẹgˈa mˈalku puigrˈaj ˈoro i ispˈej ednạ-pˈesna, pˈosle ḱe-ti-dˈa:m dạ-jˈadạš". Mˈajkạta pọčnˈala dạ-i-sạ-mˈole nạ-snˈaata: "Amˈan, muri-snˈao, kˈak dạ-igraˈam kạ-sạm-stạra, nˈoizte nˈe-mi-dˈržạt gˈare!" A snˈaata kạžˈala: "Aku-sˈakạš dạ-jˈadạš, ḱe-igrˈaaš!" I mˈajkạta pọčnˈala dạ-igrˈaa i dạ-pˈee: "Tạkˈa, bre-sˈinko, tạkˈa, tạkˈa, igrˈaam sˈekuj dˈen!" A snˈaata kạ-čujˈala ọti-tạkˈa pˈee, zẹmˈala sukˈalto i pọčnˈala dạ-ạ-tˈepa ọti-tạkˈa pẹjˈala. I mˈažo nẹ-mužˈel gˈare dạ-tˈrpa i slẹgnˈal i pọčnˈal dạ-ạ-tˈepa săs-sukˈalto nạ-žˈenạ-mu se dọdˈeka nẹ-tạksˈala ọti-nˈema dạ-prˈaa gˈare tạkˈa.

2.2 Maleševsko-pirinski govori

Berovo

Ženski posedenki

Ženˈite fof-nˈaščo mˈesto sa-meraklˈikˈi na-gˈosḱe. Nˈogu pˈati se-sobˈiraa na-muabˈet i na-ednˈo kafˈe. Ščˈom ḱe-se-naˈučat za-nˈekoa sedˈenka fof-ma:lˈata, zˈimaa-si od-dˈoma kojˈa fˈurka, kojˈa čorˈap i bˈrže trčˈat tˈam da-si-posˈedat, da-porabˈotat i da-ˈapnat nˈeščo. nˈekui od-nˈih nˈogu znˈaat smˈeški da-kažˈuvaa, ta druǵˈite se-ʣvˈiskaa i dˈigaa nagarˈa kat-kugˈa sa-stˈo. Ednˈi pa gledaˈeḱi da-ne-i-vˈidat sˈal măčˈat i poˈapnuvaa măčičkˈata po-nˈeščo. Ponˈekugaš ḱe-namˈine na-sedˈenkata i nˈekuj mˈaš sedenkˈar. Takˈa i pomˈinuvaa ženˈite dˈăzite nˈošči prez-zimˈeto, a utrˈoto kugˈa stˈanat fˈednak zafˈataa nˈekoa rabˈota ukul-kˈašči: ednˈi sa-perarˈii, drˈuzi mesarˈii, trˈeti gotvarˈii. ˈArno-ama prez-letˈoto nˈe-e takˈa. Togˈaj ˈodʣaran dˈovečer rabˈotat po-nˈivjeto i po-livˈadǵeto da-pribˈerat po-nˈeščo zimˈovišče. Edvˈaj čˈekaa mrˈačka da-s-ˈidat, da-povečˈeraa i da-si-lˈegnat da-isprˈavat kˈosti. Pres-tˈia dˈenove nˈema ni-sedˈenḱi, ni-poprˈelḱi. Sˈal nˈekugaš-nˈekugaš ḱe-se-sobˈerat na-nˈekoa pogˈača ili na-prestapˈulˈḱa. Togˈaj-sa ˈošče povˈeseli ˈot im-dˈavaa pˈoveče jadˈavišče i pijˈavišče, a ni-mˈažje nˈema, ta ščˈo ˈiskaa si-prˈavat. Ot-ka-se-najˈadat i napˈijat, zapˈovjaa nˈekoa pˈesna, a ednˈi pri-nemˈańe tapańˈe ˈigraa i ˈoro na-pˈesnata. Pogˈačata se-prˈai nˈaskoro ot-ka-se-rˈodi detˈeto, a prestapˈulˈḱata kugˈa proˈodi. Na-prestapˈulḱata seftˈe se-goščˈavaa sˈite sos-jadˈeńe i piˈeńe, ʣadnˈie krˈaj tˈurat na-ednˈo stolčˈe po-nˈeščo (molˈif i knˈiga, pˈari, nˈekuj alˈat), ta detˈeto ščo-e-proodˈilo d-ˈide do-tˈam i da-si-zˈeme nˈeščo. Ženˈite verˈuvaa ˈoti bˈože ot-tovˈa ščo-ḱe-da-fˈane detˈeto ḱe-se-vˈidi ščˈo ḱe-da-stˈane onˈo kugˈa ḱe-porˈasne: dalˈi ḱe-e-ˈučeno, dalˈi ḱe-e-bogˈato ili rakotvˈorno.

Razloško

Dolno Draglišta

Svatosvane (Božidar Vidoeski)

F-sˈelo Dˈolni Drˈaglišta, Razlˈoško, ergˈeneto se-žˈenaa ut 17-22 godˈina. Dˈoe-le na-tˈaa vˈozras mumčˈeto, mˈaḱa-mu i baštˈa-mu zˈemaa da-mu-poddˈumkuvaa, ḱe-e vrˈeme vˈeḱi da-gu-užˈenaa. Ut-tˈia poddˈumkuvania mˈaḱata i baštˈata razberˈa na-kakˈov akˈăl e-sinˈo-im. ˈAku vˈidaa, ḱe-sinˈo-im e-skˈonen na-tovˈa, sobˈiraa-se edˈen dˈen i si-podˈumaa za-tovˈa: mˈaḱata i baštˈata predlˈagaa na-sinˈo-im za-tˈaa, za-onˈaa mumˈa i tˈoj, ako-e-pu-vˈolˈata, udguvˈare-im: "E ˈubavo". Kˈatu sa-suglˈasaa vˈeḱi da-ˈiskaa nˈekoa momˈa, prˈaštaa ednˈa ženˈa u-mˈomine da-vˈidi na-kakˈov akˈăl-să pa-tˈia. Prˈaštaneto na-takvˈaa ženˈa ut-stranˈa na-mˈomkove se-kažˈuva prˈaštane zgodˈatici – "pratˈihme zgodˈatici". Katu ˈide ženˈata u-ˈizbranata mumˈa, kažˈuva na-mˈominia baštˈa i mˈaḱa: "Jˈa-săm dušlˈa zgodˈatici (ot-edˈi kădˈe-si) da-ˈiskam štˈerka-vi... (imeto i) za... (imeto na-momčˈeto). Vˈie kakvˈo mˈislite: ḱe-ni-ă-dadˈete-le, ˈeli neḱˈete? – Pupˈitajte-se, pa mi-kažˈete: da-dˈoeme-le s nišˈań, elˈi nemˈoj". Mˈominia baštˈa i mˈaḱa, kˈatu si-pudˈumaa samˈi, puvikˈuvaa nˈastrana štˈerka-im, ta-ă-pˈitaa, ˈiska-le dˈie (za edi koe si momče) ˈile neḱe. Tjˈa udguvˈare: "ˈiskam" ˈeli "nˈeḱu, pa-vˈie glˈeajte". Ako mˈaḱata, baštˈata i štˈerkata se-soglˈasaa za-tˈaa mˈeška (ot deto e doprateno), udgovˈaraa na-ženˈata: "Dojdˈete, dobrˈe došlˈi! nˈie ne sme i vrˈedni za-tovˈa mˈesto, ama elˈe ne-să-miluvˈali, ta-ˈiskaa, dobrˈe došlˈi". ˈAku-le mˈaḱata, baštˈata, pa i momˈata neḱˈa tavˈa mˈesto, udguvˈaraa na-ženˈata: "Mumˈata-ni e ˈošte mˈalka, nˈe-e za-ženˈene, čeˈiz ne-ˈi-sme prigotvˈili" i drˈugi takvˈia, ut-koˈito ženˈata razberˈe, ḱe-ne-si-dˈavaa mumˈata na-tavˈa mˈesto i si-utˈiva.

2.3 Tikveško-mariovski govori

Konopište

Pop i sluga

Si-bˈeše edno-vrˈeme eden-pˈop. ˈOn kako-čorbaʤˈia u-sˈeŭto nˈe-mu se-rabotˈeše, pa-se-dogovorˈia sos-popadˈiata da-glˈavat eden-mˈomok. Kˈaa šo-se-izlafˈia tˈaka i napravˈia. Mˈomokot kˈoŭku bˈeše kˈader si-rabotˈeše, gi-pasˈeše govˈeata i-pomˈaŭko orˈeše na-golˈemta nˈiva; mˈal̥ko po-mˈal̥ko od-dˈen na-dˈen ˈon a-sˈea pčenˈica. Koa-dˈojde vrˈeme za-žniˈeńe, mˈomokot sˈekoa dˈen odˈeše na-nˈivata da-žnˈie. ˈAma prˈed-da-pˈočne sos-rabˈota, ˈon pˈrvo ḱe-sednˈeše pot-sˈenkata na-edna-krˈuša gornˈica u-srˈet nˈiva i-ḱe-a-pitˈaše gornˈicạta: "ˈE, denˈeska ḱe-žnˈijme il-ḱe-spˈijme?" "Čˈekaj pˈrvo da-vˈidme šˈo ˈima u-tˈorbạta turˈeno za-jạdˈenˈe" – ḱe-rečˈeše krˈušạta. Šˈo-ḱe-vˈide, kˈaa sˈekoa dˈen tˈaka i-denˈeska lˈep i-krˈomit i u-edna-kˈrpa pˈiper, pa-i-tˈaka mu-udgovˈore na-mˈomokot: "E, ḱe-spˈijme". Tˈaka mˈomčeto cˈala nˈedelˈa se-vrvˈeše na-ˈistạta nˈiva i-nˈikogaš ne-žniˈeše. Sˈekoa vˈečer pˈopot go-pitˈaše: "Kˈako ˈode žniˈeńto?" Ama-mˈomokot ˈugo ˈisto mu-odgovarˈaše: "Pa, pˈope, ˈošte kraˈištata i-srˈejto". ˈEden dˈen pˈopot rˈekol: dˈaj da-ˈidam jˈa, da-vˈidam šˈo rabˈoti mˈojot mˈomok. Otˈide na-nˈivata i-se-kˈači na-krˈušta pot-kˈoa mˈomokot spiˈeše sˈekoa dˈen. ˈEte-go mˈomokot kade-ˈide, pa-si-sˈedna pot-krˈušta i-ˈistoto i-go-vˈika na-krˈušta. Pˈopot čˈu se šo-a-pˈita krˈušta. Otkˈoa zˈaspaŭ mˈomokot, pˈopot polˈeko slˈeznaŭ na zˈemjata i-si-otˈišol i se rasprˈavil na-popadˈiạta šo-rabotˈeše mˈomokot. ˈUtroto mu-dˈale pˈodobro jadˈeńe. Pˈa otˈišol na-nˈivata i-pˈa ˈistoto i-go-vˈele na-krˈušta; vˈanal da-žnˈie oti-u-tˈorbạta imˈaše dˈobro jadˈeńe. I-tˈaka mˈomokot za-dvˈa-dni a-ˈožna pčenˈicạta na-kˈoa i-se-vrvˈeše cˈela nˈedelˈa so-krˈomit i-pˈiper u-tˈorbạta.

Mariovo

Duńe

Trovica braḱa (Milica Koneska)

Imˈalo nˈekoj trovˈica brˈaḱa, kinisˈale da-odˈaja na-pˈat. Odˈile, odˈile, i nˈašle nˈekoi̯ drˈaki. Pˈostarˌio brˈat rˈekol: "O, gˈospodi, dˈaj-mi ˈovie drˈaki lˈozje da-bˈidat, na-sˈe šo-ḱe-pomˈini ḱe-mu-dˈada grˈozje". Gˈospo drˈakite mu-i-stˈoril lˈozje. Srˈednio rˈekol: "Dˈaj-mi, gˈospodi, ovˈie garvˈani da-mi-stˈanat kˈozi. Šˈo ḱe-pomˈini, na-se ḱe-dˈada mlˈeko da-sˈrka. Mu-i-stˈoril gˈospo kˈozi. Gˈospo ˈodel so-nˈif. Na-pˈomalˌijo mu-rˈekol: "Tˈi, sˈinko, šˈo sˈakaš?" Tˈoj rˈekol: "Jˈas sˈakam da-mi-dˈade gˈospo nevˈesta da i e-sˈrceto kˈako mˈojto". Gˈospo rˈekol ˈotu ḱe-mu-dˈade tˈakva nevˈesta. Ka:-otˈišle kaj-čˈupata, tˈa: bˈila svršˈena i vˈečer ḱ-a-zemˈaa svatˈojte. Ko:-sˈednal gˈospo sˈete si-prikažˈuvale. Tˈie mu-rˈekle: "ˈOti, dˈedo, tˈi nˈiščo ne-kažˈuvaš?" Tˈoj mu-rˈekol: "ˈAmi jˈas šo-znˈam da-kažˈuvam. Sˈamo da-mi-nˈajte ˈedna prˈačka lozˈova ot-trˈi godˈini skinˈata". Mu-nˈašle i a-posˈadil dˈedoto. Vatˈile ˈoblok so-svatˈojte, ako-rˈode lˈozata grˈozje, nevˈestata da-mu-a-zˈemat, ako-ne-rˈodi lˈozata grˈozje, glˈa:ta da-mu-a-zˈemat na-dˈedoto. Ko:-stanˈale ˈutroto, lˈozata bˈila pˈolna grˈozje i mu-a-zˈel dˈedoto nevˈestata. Mu-a-dˈal na-nˈajmalˌio brˈat. Ubˈavo si-živeˈal so-nevˈestata. ˈI-dal gˈospo dˈete. Po-vrˈeme se-vrˈatil gˈospo kaj-nˈi: i tˈatkoto go-prˈašal: "Dˈedo, ščˈo-si-uvˈilen?" Mu-rˈekol tˈoj: "Kˈako da-ne-bˈida uvˈilen ko:-mi-sˈakat dˈete ot-trˈi godˈini pečˈeno?" Gˈospo sˈamo go-obidˈuval šˈo ḱe-rˈeči. ˈOvoj rˈekol: "I, dˈedo, nˈie ˈimame dˈete, nˈego ḱe-go-opˈečeme". A-ugorˈele vˈurnata, go-klˈale dˈeteto da-se-pˈeči. Ko:-pˈošle da-go-izvˈadat ispˈečeno, vidˈele knˈiga ka:-dˈrži i čˈita vo-vˈurnata, nˈe-izgorˈelo. Go-blagoslˈovil bˈok da-ne-izgˈori.

2.4 Južni govori

2.4.1 Dolnovardarski govori

Gevgeliski govor

Mačukovo

Vrag Čedo

ˈEdin mˈăš i žˈena nimˈale dˈeca. Ftˈorata žˈena mu-bˈilạ nạ-tˈoa. Ut-pˈărvạta imˈal dˈete i mˈoma. "Bˈože, bˈože, viĺˈale, vrˈak čˈedo dạ-ˈimum, čˈedo dạ-vˈidum". Gˈosput i-prăslušˈal i rˈekăl: "Dˈiĺmi sˈakte"... Mu-dˈal. Tˈoa dˈetto, šo-să-rudˈilo, fătˈilo živˈina dạ-jˈade. Sˈăt insˈan gu-izdˈelo – i mˈajkăta i tˈatkuto. Dušˈel rˈet nạ-brˈatčito i nạ-sˈestrạta. "ˈA dạ-bˈegme, sˈestričko, ričˈel brˈatut". "Dạ-zˈemiš stˈomnata i čˈešilˈut – tˈiạ trˈi šˈeạve". I – kinisˈale da bˈegăt. Fătˈila dạ-i-prăftˈasăve tˈaa, mˈomta šo-jˈade. Fărlˈila stˈomnăta – să-činˈila vˈoda – nă-mužˈala dạ-j-ftˈase. Prăplˈuvˈala pˈa puminˈala vˈodta. Činˈila dạ-j-prăftˈase. "Brˈate, fˈărli", rˈekla sˈestrạta, "brˈičut, dạ-să-čˈine ˈostri kˈamăjne, dạ-nă-mˈož dạ-nă-stˈigne". ˈOni pˈa bˈegạt. Kˈoa dạ-vˈidạt – pˈa zạd-nˈih ˈide. ˈOni "lˈamja" nẹ-vˈikạt – tuku "sˈestrạ-mi ˈide" – sˈestra pˈusta! Kˈoa să-zăvˈărtăvăt, ˈa dạ-j-ftˈase, kˈoa glˈeạt pˈa pu-nˈih. "Fˈărli", vˈele, sˈestro, "čˈešilˈut, dạ-să-čˈine gˈăsta gˈora – dạ-nˈe-nă-stˈigne mˈojta sˈestra". Dˈur dạ-i-stˈigne nˈih glˈedạt năzˈădi i-stritˈuve ạdˈin stˈar dˈedo. I dˈe:to i-pˈita: "dˈek tăkˈa, bre-dˈeca?" Dˈeuto bˈil Gˈosput. Mu-dˈal-ẹdnˈo ˈostro nˈohče. Du-čˈestạta gˈora kạ-dˈošle... "Jˈas kˈi-ti-pˈuštum dvˈa ạršlˈana"... Ustanˈalo ˈuše ẹdnˈo dˈărvo... "Zˈastạni sˈega, sˈestro. Us-nˈozi idˈejte, i s-krˈilˈja da-lˈette (litˈajte) i žˈivut nˈema gˈajre nạ-nˈas. Zạstạnˈale tˈia ạršlˈajnto. Nạ-nˈea i-vˈelˈăt sˈega: "ˈA šˈo ˈima dạ-ˈima – sˈite dạ-i-izblˈˈuviš, dạ-j-iskˈariš!" Izblˈuvˈala i žˈivi i umrˈeni. ˈEn nạ-kusˈurut, mˈajkạ-mu i tˈatko-mu-žˈivi. Mrˈafkạta, šo-nˈose mˈărvite i-nạprạvˈile.

2.4.2 Dojransko-kukuški govor

Dojran

Tărgovăco i nărečnicite [Mara Krečova 1931 (Kosta Peev)]

Imˈalo ˈedno vrˈeme nˈekuj tărgˈovạc kˈoj šạtˈal ud-grˈat nạ-grˈat. Šạtˈajḱi dujdˈel nạ-nˈeko: pristˈanišče, ispạdnˈal uf-nˈeko: sˈelo. Bˈilo dˈockạna i tˈo: tărgˈovạco vidˈel dˈeka svạtˈe uf-nˈeko: kˈăšča svitˈilo (tugˈaj nạmˈalo lˈambi, sạdˈele nạ-kạndˈila, nạ-svˈeščički) flˈạzˈel uf-dvˈoro i-čuknˈal nạ-vrˈa:tta. Tˈi: ispạdnˈale gˈazdite i-ọ-prạimˈale nạ-gˈoste. Tˈa: vˈečạr ˈoni-pạ ki-prạvˈile pạržˈeška, imˈale rˈodạno dˈete, žˈencko. Prạvˈile šo-prạvˈile tˈamka, vˈečạrta, ạdˈetto i-nạpravˈile i-si-lˈạgnˈale. ˈOti sˈelcka kˈăšča, sirumˈaška, uf-ˈedna udạjˈa sˈite spijˈale, i tˈo: lˈạgnˈal prạ-nˈih. ˈAma nˈe-o-fạtˈilo sˈon, rạčˈel: "Stˈoj dạ-vˈidum vˈa: vˈečạr šo-ki-dˈojdạt, nạ-ˈta: mˈoma šo-ki-kˈažạt!" Tạmˈam sạ-činˈilo pulˈunuš dujdˈele nạrˈečnicite i-pučnˈale dạ-kạžˈuvạt. Pˈărvạta rạčˈela: "E, dˈe-j-žˈiva i zdrˈava, dạ-purˈasne gulˈema, ˈubuf kăsmˈet d-ˈima." Drˈugạta: "Kˈa ki-purˈasne, tˈo: šo-j-dˈojdạn nạ-gˈoste mˈăš dạ-j-bˈide". Trˈetta pạ-rạčˈela: "Uf-gulˈem grˈat d-ˈode". Ut-tˈam stạnˈale tˈi:, si-uddˈele. Tˈo gˈosto si-rạčˈel: "Tˈa: mˈoma ˈenus sạ-rˈojʤe, jˈas-sum dvˈajse gudˈini i-ˈošče dvˈajse dạ-čˈekum, jˈas sˈake dạ-ustạrˈe:m. [ˈo-ne-bˈivạt rạbˈoti. Tˈuku dˈaj dạ_-zˈem, dạ_-nˈosum vˈonka". Zimˈuve, kuti kạ-bˈila uf-pạlˈe:nte ạ-dignˈuve (mˈajkạta i tˈatkuto si-zạspˈale), ạ-nạdˈenuve nạ-kˈol vˈonka. Sạ-kạčˈuve nạ-brˈodo, s-izbˈeguve. ˈOni kạ-stạnˈale sạbˈajle, glˈedạt – nˈema mˈomička. Dˈeka ḱạ: nˈajdạt? ˈEdno vrˈeme slˈušạt kạ-plˈače vˈonka, nạ-kˈolo nạdˈenna. Kạ-vidˈele ọt-ˈej žˈiva, ạ-rạzvijˈale, sˈamo nạ-kurˈemo mˈalce bˈila sudˈerạna. S-jạ-prạbrˈale. Vărvˈele gudˈini, mˈomạta purạsnˈala. Us-sˈelckite mˈomi nạ-ˈo:rto udˈile, šạtˈale, rạstˈela kuti-sˈite sˈelcki dˈeca. Ut-kạ-puminˈale dvˈajse gudˈini, sạ-dukạrˈalo rˈet tˈo: tărgˈovạco dạ-dˈo: pˈa uf-tˈo: sˈelo. I ˈide. Vˈečạrta si-nˈojxe akrˈano, uf-kạvạnˈeto pusạdˈele i uddˈele nạ-ˈo:rto. Tugˈaj, ˈedno vrˈeme, se nạ-pˈăto sạ-brˈale igrạjˈale n-ˈejn tˈăpạn, n-ˈedna gˈajda, glˈavno igrạjˈale. ˈOrišča imˈalo. ˈOdạt i nạ-ˈo:rto najˈubava tˈa: mˈoma, sˈelckạta, nạ-sjurmˈašḱo: čuvˈek. I rạčˈel nạ-tˈi: pubrˈatimto: "Tˈa: mˈoma vˈa: vˈečạr da:-zˈemum, nˈiščo nẹ-sˈakum". Pubrˈatimo mu-udguvurˈil: "Tˈi tărgˈovạc, tˈa: sˈelcka mˈoma, nˈajạlčˈak, nạ-guvạdˈar ˈej, kˈak ḱa:-zˈemiš? Slˈuši, rạčˈel, jˈas mˈojta ki-t-ja-dˈa:m, tˈa: nim-gạ-zˈimi". "nˈe, rạčˈel, ˈili ˈona ˈili drˈuk nˈikuj". E, kạndisˈuvạt, ˈodạt. Tˈatkuto fạtˈil dạ-krˈăčke. "Kˈak da:-dˈa:m mˈojta mˈoma nạ-tărgˈovạc, ko: nˈi:-sme sjurmˈasi, dur-nẹ-lˈiče". "Jˈas – rạčˈel – ˈi:m parˈi i-da:-ublˈečum i-d-ij-kˈupum sˈăto". Uddˈele, u-duḱˈa:nto, nạkupˈile, sprimˈile. Izvikˈale sˈe:lto, nạprạvˈile ˈedna vˈečạr ʤimbˈiš, stạnˈuvạt ud-nạdˈelˈta si-ˈodạt. Tạmˈam si-uddˈele dˈoma, kutˈi mlˈadi si-lˈạgnˈale, zˈela tˈa: dạ-s-sublˈeče. ˈOn i-rạčˈel: "Tˈi ˈimiš nišˈan, uddˈeka tˈe-j tˈo: nišˈan?" "Mˈajka rạsprˈaviše, nˈeko: vrˈeme, nˈekuj tărgˈovạc dujdˈel nạ-trˈetta vˈečạr, kạ-vidˈel ˈoti băbˈek ˈima, zạmˈal mạ-nạdạnˈal vˈonka nạ-kˈolo, bạgˈal. I-tạkˈa, ut-tˈo: mi-bˈil tˈo: nišˈan". "E, mˈur – rạčˈel – nạvˈesto, mi-jˈas bˈih tˈo: šọ-tạ-nạdạnˈah. Nẹ-sˈaka:h dạ-tạ-zˈe:m, ˈoti nạrˈečnicite kạžˈa:: "Dạ-purˈasniš, kˈa: ki-bˈidiš gulˈema mˈoma dạ-sạ-vˈărnum dạ-tạ-zˈe:m. Zạrdˈi tˈo: jˈas tạ-nạdạnˈah nạ-kˈolo, dạ-nˈe-tạ-zˈe:m. ˈAma šˈo-sạ-nạpišˈalo tˈo: ki-bˈide, pạ-jˈas dujdˈeh dạ-tạ-zˈe:m. ˈAjde – rạčˈel – sˈa: nạʣˈăd d-ˈodạme, prạ-dˈedo i prạ-bˈaba, pˈa pu-nˈovo svˈadba dạ-prˈavạt". I-tạkˈa, šˈo rạčˈeli nạrˈečnicite, tˈo: mu-sạ-ispălnˈilo nạ-tărgˈovạco.

Planica

Dˈetto i učˈitalo [Ana V. Vangelova 1897 (Kosta Peev)]

Tˈo: dˈete săkˈalo dă-ˈuče. Majkˈa-mu gu-puštuvˈala nă-ˈuka d-ˈode. E, dˈek ḱ-ˈode? Gu-puštˈili uf-nˈekuj bunˈar dˈetto. Uf-bunˈaro gu-puštˈili. Imˈalo dˈol nărˈot. Tăkˈa prikˈažuve prˈikažnˌicta, na-dˈolnˈo svˈet. E kˈa udˈeli du-bunˈaro, măjkˈa-mu rˈekla: "]i-ta-nˈosum, rˈekla, zănˈaat dă̯-s-ˈučiš". A bre-sˈino, zăbrˈavum bre-sˈino, nă-mˈožum ˈas dă-vi-kˈažum. E, kˈa gu-nusˈila du-bunˈaro "oh" rˈekla măjkˈa-mu. E, ˈona kˈa rˈekla "oh", izlˈegăl "Oh", čuvˈek izlˈegăl ud-bunˈaro. Kˈa izlˈegăl tˈo čuvˈek ud-bunˈaro: "E, šˈo bˈabo, ză-šˈo pˈitiš?" "nˈe, bre-sˈino, s-umărˈih, ˈoh ričˈeh". "ˈA-a, nˈe, tˈuk-ej ˈOh. Tˈuk ˈOh, kˈa să-vˈele, tˈuka-j ˈOh. Dˈek gọ-nˈosiš sin-ti?" "E, pră-ˈOh ḱ-ọ-nˈosum, nă-zănˈa:t dă-ˈuče". "E, ˈas-sum ˈOh". Gu-zˈime dˈetto, gu-puštˈuve uf-bunˈaro i on utˈive uf-bunˈaro. Bˈapta š-utˈive doma. "Ud-gudˈina, rˈekăl, bˈabo, kˈa ḱi-dˈojš, pˈa tˈuk dă-dˈojš, ˈOh kˈa ḱi-rˈečiš, pˈa ḱ-izlˈezum ˈas, ḱ-ọ-iskˈarum sˈin-ti. ]-ọ-iskˈarum d-ọ-vˈijš. ˈAk-să-n-ˈuče zănˈaăt ḱ-ọ-zăkˈariš, ạk-nˈe sˈe-j-n-učˈil zănˈaat pˈa ḱ-ọ-zˈem". Tˈa žˈena kˈa dujdˈela gudˈinta, uddˈela pˈa tˈam. Kˈa rˈekla "ˈOh", izlˈegăl "ˈOh" i dˈetto gu-jskărˈal. ˈArno ˈama dˈetto nˈe n-ˈučino. "ˈAs – rˈekăl-mˈale nˈe-s-năučˈih nă-zănˈaăt, ˈošte ḱi-sˈučum". Pˈa gu-zˈime tˈo ˈOh. Pˈa gu-zˈime, pˈa flˈeve u-bunˈaro. "Ud-gudˈina, bˈabo, pˈa ḱi-dˈojš". Drˈugăta gudˈina bˈabăta pˈa dujdˈela, aˈma tˈo uddˈolce mu-răčˈel: "Dă-nˈe-kăžˈuviš ˈoti znˈajš, dă-nˈe kˈajš ˈot să-n-ˈuči. ]i-vˈikiš "nˈe znˈam nˈišto, tˈele dujdˈeh, vˈol ḱi-s-jˈodum, ḱi-lˈăžiš ot-ḱi-t-izˈedum". Dˈetto ričˈel "ˈarno", ˈama sˈetne gu-jzlăžˈove. Ričel: "Tˈele dujdeh"... i izbˈeguve us-măjkˈa-mu. E-e, nˈe znˈa bˈaba, gˈajre ut-tˈam nă-tăkˈa. nˈe znˈam. ˈIma ˈošte, ˈama nˈe znˈam dă-kˈažum.  

2.4.3 Vodenski govor

Voden

Kˈak Gˈosput ispitˈal mˈăžut i žˈentă [Trpče Guvidarčev (Vasil Dumev)]

Izlizˈel ădnˈăš dˈedu Gˈosput dă-si-izvˈide lˈˈujtu nă-zˈemjătă. Kă-vărvˈel pukrˈaj-ădnˈa-nˈivă, vidˈel ădnu urˈač – si-ˈoră; Gˈosput gu-dubližˈil i mu-vˈele: "Dubr-ˈutru, junˈače!" – Dˈal-ti Bˈok dˈobru, dˈedu! – Kˈa ti-ˈode răbˈottă, sˈinku, ti-spˈore? – ˈEh, dˈedu, să-mˈăčăm, ămă-i-Bˈok kˈi-pumˈože! – Tăkˈa, sˈinku, tăkˈa! ˈAj dă-vˈidăm kˈak ˈorăš tˈi! Vˈo urˈačut izvădˈil ădnˈa-brˈazdă, dignˈal rˈaltu, vărnˈal volˈovte nă-drˈugătă strˈană, dimˈek nă-tˈa strˈană, utdˈekă zăfătˈil pˈărvnătă brˈazdă, i zăurˈal drˈugă brˈazdă. Tăkˈa, kă-ă-svăršˈil i vˈa brˈazdă, pˈak vărnˈal vulˈovte i zăurˈal ud-drˈugătă strˈană nă-nˈivtă. Gu-pˈule Gˈosput, kˈa să-măče vˈo urˈačut, să-smˈiluvă nă-nˈegu i mu-vˈele: "ˈOti, bre-sˈinku, să-mˈăčiš tăkˈa, mˈăčiš i volˈovte, kăi̯-vărnˈuvăš ză-sˈekuă brˈazdă". – Ămi-kˈak, bre-dˈedu? mu-ričˈe vˈo urˈačut. – ˈObărni-i̯, sˈinku, pˈa ud-vˈa strˈană i zˈaurăj. Kă-kˈi-stˈigniš du-krˈajut, nă-nˈivtă, pˈa ˈobărni ut-tˈam i ˈorăj. Urˈačut să-čudˈil – čudˈil i si-rˈăkol nă-ˈumut: "Aj dă-vˈidme i vˈo murạfˈet nă-dˈeŭtu" i zăurˈal tăkˈa, kˈa mu-kăžˈal stˈaricut; kă-izvădˈil tri-četˈiri brˈazdi, dˈedu Gˈosput gu-pupitˈal: "ˈE, mu-vˈele, i să-năsmijˈuvă, kˈa ti-să-pˈule sˈegă urˈajnitu?" – Spulˈaj-ti, dˈedu, nˈogu lˈesnu i nˈogu spˈornu vˈărve sˈegă. – ˈAjde, sˈinku, utsˈegă se tăka dă-si-ˈorăš – mu-ričˈel dˈeŭtu i si-zăminˈal. Kă nabližˈil ădnu-sˈelu, zăčˈul ud-ădnˈa-kˈujḱă škrˈip-škrˈip ud-nˈekuj rˈajzbuj: "Čˈekăj, si-ričˈel dˈedu Gˈosput, dă-vˈidăm kˈak tkˈae tˈa žˈenta tˈamu" i vlizˈel u-dvˈorut nă-kˈujḱătă: "Pọmˈoži Bˈok, nivˈestu!" – Vˈa žˈentă tkˈală tˈam, nă-trˈemut. – Dˈal bˈok dˈobru, stˈaru! Šo-pˈalăš tˈukă? i să-năsmijˈală. – Pˈulˈăm kˈak tkˈajš, nivˈestu, i sˈakăm dă-tă-pˈităm, kˈa ti-ˈode răbˈottă. – Kˈa kˈi-mi-ˈode? – kˈa sˈakăm tăkˈa mi-vărve. – Ămă-kă glˈedam, čˈedu, ne-ti-spˈore... ˈOti sˈe ud-ădnˈa strˈană tkˈajš i kˈiniš kˈonicut – vˈătukut? – Ămi-ud-dvˈete? – Ud-dvˈete jˈa! ˈEtu kˈak: fˈărli suvˈalˈkătă su-dˈesnătă rˈăkă, stˈegni-gu nˈapkum kˈoncut! Ă-tăkˈa! Ă-sˈegă fˈărli sufˈalˈkătă su-lˈevătă rˈăkă udlevˈu i pˈa stˈegni kˈoncut! Zătkˈală nivˈestătă, kˈa ă-năučˈil dˈeŭtu i să-čˈude, kˈolku lˈesnu i spˈornu să-tkˈae plˈatnutu! Zăigrˈală suvˈalˈkătă u-rˈăctu nă-mlˈadătă žˈenă, i niščˈelkite zăpijˈale kătu-kukˈoškă, kˈogă kutkudjˈakă. Puglidˈal dˈedu Gˈosput, puglidˈal i si-tărgnˈal. "ˈOstani su-zdrˈave, nivˈestu!" Du-godˈintă dˈedu Gˈosput pˈa tărgnˈal pu-zˈemjătă i prˈavo nă-tˈa nˈivtă pri-urˈačut: "Dubrˈutru, junˈače!" – Dˈal-ti bˈok dˈobru, dˈedu! – Kˈa ti-vˈărve, sˈinku, urˈajntu? – Mi-spˈore, dˈedu, nˈogu mi-spˈore; ză-dˈen izurˈuvăm dvˈe purgˈoni! – ˈArnu, čˈedu, ˈarnu! Ămi-kˈoj tă-năučˈi tăkˈa spˈornu dă-ˈorăš, sˈine? Urˈačut ubărnˈal ˈoči nă-nˈebtu: "Gˈosput, dˈedu, Gˈosput mă-năučˈi: ˈon e-vrˈedin ză-sˈe nˈešču. I ădnu-stˈaru kătu-tˈep mi-pukăžˈa. – Tăkˈa, sˈinku, Gˈosput tă-naučˈi i sˈegă tă-blăgusˈove; dˈen dă-ˈorăš, godˈină dă-rˈaniš cˈala kˈujḱă! I si-zăminˈal. – Kˈa stignˈal u-tˈo sˈeltu, dˈekă tkˈală žˈentă, ă-pˈită: "Kˈa ti-ˈode, nivˈestu, tkˈajnitu, – spˈore? – ˈEm mi-spˈore tkˈajnitu, ˈem mi-să-dˈălže plˈatnutu! – Ă-tăkˈa, kˈerku, ă-tăkˈa! Ămi-kˈoj tă-năučˈi tăkˈa lˈesnu i spˈornu dă-tkˈajš, nivˈestu? – ˈIh pă-tˈi! kˈoj kˈi-mă-ˈuče? mu-ričˈe vˈa budălˈată žˈenă: sˈamă-sămˈičkă kătu-mlˈadă nivistˈičkă. – Ămă-kˈa să-năučˈi sˈamă, bre-kˈerku? – mu-vˈele Gˈosput, ză-dă-mu-upˈită ˈumut. – ˈEt tăkˈa: sˈamă sămˈičkă kătu-mlˈadă nivistˈičkă – mu-vˈele pˈa vˈa budălˈată. – Ămă-nˈikuj nˈe-ti-pukăžˈa – mu-vˈele pˈak Gˈosput. – ˈEh i tˈi, stˈaru-ˈaru! ti-kăžˈah; stˈigă vikˈe mi-zburˈuvăš: dă-nă-mˈisliš pă-ˈoti tˈi mă-năˈuči? – Dˈobru, dˈobru, nivˈestu. ˈAj sˈej-si su-zdrˈave; ămă-ut-Sˈečku du-Vilˈikdin dă-tkˈajš, pud-mˈiškă dă-gu-nˈosiš!... mu-ričˈe Gˈosput i ă-ustavˈi.

2.5 Sersko-lagadinski govori

2.5.1 Sersko-dramski govori

Dramsko – Gorno Brodi

Kindizmˈuška Marˈuška (Ekaterina Beleva)

Ădnˈă žˈenạ si-imˈalạ guĺˈamu mumˈiče – Mạrˈuškạ. V dˈorạ si-imˈali hˈubăvạ grădˈinạ i v-grădˈinătạ guĺˈamu dˈăru. Śˈaki dăń mumˈătạ utˈivălạ nạ-sˈenka pud-dărˈotu dạ-kindˈisạ. Ădnˈăš nạ-dărˈotu kˈacnălu pˈilenciạ izrˈukălu: "Kindizmˈušku, Mạrˈušku, ˈumrˈal mˈăš štạ-zˈemeš". Tˈˈa utišlˈa pri-mˈajkạ-si i sạ-uplˈakălạ. Mˈajka-hi reklˈa: "ˈId ˈutre pˈak da-kindˈisạš, pˈiletu mˈoži dạ-ni-dˈojde". Nạ-drˈugija dăń Mạrˈuškạ pˈak sˈednạlạ pud-dărˈotu i pˈiletu pˈak dušlˈo i zărˈukălu: "Kindizmˈušku, Mạrˈušku, ˈumrˈal mˈăš štạ-zˈemeš". Vărnălạ-sạ tˈˈa plạčăštˈem pri-mˈajkạ-si. Nạ-trˈetija dˈăń pˈak stˈanălu sˈăštutu. Mˈajkătạ sạ-mnˈogu zăčˈudilạ i zăvˈelạ Mạrˈuškạ dạ-pˈităš budˈăn ot-tˈăj rˈukạ pˈiletu. Vărvjˈali, vărvjˈali i stˈignạli du-ădnˈă guĺˈamạ kˈăštạ săs-žˈeĺazni pˈorti. Nạ-dˈorạ imˈalu čˈešmạ. Mạrˈuškạ kˈazălạ nạ-mˈajkạ-si: "Mˈaju, mnˈogu mi-sạ-pˈie ˈodạ. [tạ-ˈidạ dạ-pˈijạ ut-tˈăs čˈešmạ". [tˈom kătˈo fĺˈala i pˈortite sạ-zătˈorili. Mˈajkătạ ustˈanălạ vˈănkạ. Mạrˈuškạ ustˈanălạ fnˈetre. Mˈajkătạ zăvˈikălạ ut-vˈănkạ, Mạrˈuškạ ut-fnˈetre a pˈăk pˈortite ni-sạ-utˈorili. Mrˈăknălu-sạ i ženˈăta si-utišlˈa. Mạrˈuškạ fĺˈalạ v kăštˈătạ. Tˈam imˈalu četrˈiăste stˈai. Tjˈa utvˈarˈạlạ i zătvjarˈạlạ sˈički vrˈati, nˈijde nˈištu ni-năšlˈa. Nạjsˈetne, kătˈo stˈignalạ du-sˈetnătạ stˈajạ, vˈidjạlạ nạ-srˈet stˈajạtạ istˈegnạli, umrjˈal mˈăš. Nạ-răkˈite-mu imˈalu guĺˈama knˈigạ i nạ-knˈigătạ bilˈo năpˈisănu: "Kătˈo pručătˈeš tˈăs knˈigạ, jˈa štạ-stˈanạ i štạ-sạ-ˈožăńạ zạ-tˈebjạ". Čˈelạ, Mạrˈuškạ trˈi dnˈi i trˈi nˈăšti. Ăgˈa jạ-isčˈelạ, umrˈˈalijạ mˈăš sạ-săžuvˈil i stˈanal. Pˈortite sạ-utˈorili. Tˈoj zăvˈel Mạrˈuškạ pri-mˈajkạ-hi, rˈuknăli mnˈogu rudnˈini i nărjạdˈili guĺˈamạ svˈadba.

Sersko – Kalendra

Dvˈa sesri (Božidar Vidoeski)

Ednˈo vrjˈame sa-bilˈi dvˈˈa sˈesri. Ednˈata bilˈa ˈas sˈesra, ednˈata dukˈarạna. Mạštˈeạta bilˈa kătˈiĺ žˈena. Unˈa ga-pusnˈala da-ga-izˈedat vălcˈeto dukˈaranutu mumˈiče. Mạštˈeạta i-kạžˈuva: "nˈa-ti ednˈo kutlˈence, ednˈo mˈače i edˈin pitˈel. "Mumˈičeto gi-zjˈala i utˈišla v-gurˈata i vĺˈagla v-ednˈa kˈăšta. Vĺˈagla fnˈetreka i gi-zjˈala mačˈenceto, kučˈenceto i kutlˈeto. Zˈˈala mumˈata da-jạdˈe i mačˈeto zamjˈaka, kučˈeto pučnˈa da-lˈaj. Tˈˈa gi-najˈala i-legnˈala da-spˈi. Kugˈa sa-stˈemni, dujdˈoa kalikˈanzi. Unˈi pučnˈali da-trˈopat. "Utˈori, dẹvˈojko, da-ta jˈada!" Unˈa sa-isplašˈila i kazˈala: "Mˈačence, kˈučence, kˈak da-kˈaža?" – "Kˈaži, dukˈaraj-mi čẹˈis". Mọmˈičeto kazˈalo i tˈoa utˈˈuva i dukˈara čẹˈis. Zevˈal pˈak da-vˈika: "Utˈori, dẹvˈojko, da-ta-jˈada!" Mačˈenceto i kučˈenceto i-kˈazaha: "Kˈaži da-tˈi-dukˈara ạltˈăni". Gi-dukˈaral i gi-ustavˈil i altˈănite. Pˈak zevˈal da-vˈika: "Utˈori, dẹvˈojko, kˈe-ti-jˈada, kˈe-ti-pˈuĺa". Unˈa kazˈala: "Utˈivaj i dukˈaraj edˈin kˈoń". ˈOn ga-dukˈara kˈońu i zevˈal pˈak da-vˈika. Mačˈenceto i kučˈenceto i-kˈazaha: "Kˈaži da-ti-dukˈara vˈoda săs-rešˈeto us-Srˈuma". ˈOn utˈišal na-Srˈuma da-nalˈej vˈoda. Tja si-tuvˈari na-kˈońo čẹˈiza i ạltˈănite i si-odńˈala dumˈa. Kˈak ja-vidjˈala drugˈata sˈesra i mạštˈea i sa-začudˈili. Mˈajkata rjˈakla na-ḱˈerka-i: "E marˈi ḱˈerko, jˈa kˈe-ti-naprˈaja ọt-čˈisto brˈašno pitˈinki i tˈebe kˈe-ta-pˈusna da-dukˈaraš ạltˈăni. i-dalˈa mˈače, kˈuče, petlˈe i si-utˈi tˈamoka i ga-izˈe samˈa idˈeneto. Nˈe-mu-dˈava nˈišto na-petlˈeto, mačˈenceto i kučˈeto. "Mˈene mˈajka mi-ga-napravˈi samo za-mˈen" – reklˈa. Kugˈa sa-stemnˈi, ĺˈagnaha da-spˈiat. Dujdˈe kalakˈanzar i vˈika: "Trˈas, trˈas, dẹvˈojko, ọtˈori, ḱa-ta-jˈada, ḱa-ta-pˈuĺa!" – "Kˈak da-kˈaža, mˈačence, kˈučence?" – "Ḱa idˈe, tˈak kˈaži". Vĺˈaze kalakˈanzaro fnˈetre i ga-izedˈe mumˈata. Červˈata i-gi-zakˈačiha na-dirˈeka. Čˈeka mˈajka dạ-si-dˈojde ḱˈerka-i i kˈak ne-dohˈodi tărgnˈala da-ja-prẹsrˈetne. Utˈišla v-gurˈata i vljˈagla v-kˈăštata. Kˈak gi-vidjˈala červˈata po-dirˈecite, padnˈala i umrjˈala. Mọmˈičeto ostanˈalo da-si-živˈej sˈamo sos-mˈačeto, kˈučeto i pˈetleto.

2.5.2 Suško-visočki govori

Suho

Aleksandar Veliki java na koń (Mječislav Malecki)

Pujnˈo vrjˈämˈạ na-makˈedˈonskiju cˈarˈ na-Fˈilipˌata mu-pˈusna idˈin cˈarˈ, – amˈa gu-ni-znˈam kutrˈi bjˈäši – idˈin kˈonˈ săs-vˈolska glˈava. Kˈonˈu gu-vˈikaha "Vuˈkˈefalus"; mu-gu-pˈusna bakšˈišˈ. Idˈin dˈeń să-subirˈaha šˈičˈkiju asḱˈer ut-Filipˈupul napruˈavliˌotu na-cˈarˈu, să-mˈăńčˈaha da-gu-jˈahnat kˈońu, kˈońu să-plˈašiši ut-sjˈäŋkatˈa-mu i-puidˈin ni-mˈožˈišˈi da-gu-približˈi; dur na-mišˈimˈer să mˈăŋkaha, ni-mužjˈa da-gu-jˈahni puidˈin. Iskulˈasa Alˈeksandrˌotu ut-skuĺˈotu – i toj bˈiši na-cˈarju djˈätˈạ – i dˈojdi i tˈoj pukrˈaj ipsˈiḱu i gĺˈeda, kˈak să-mˈănčˈat za-da-gu-jˈahnat kˈońu; i mu-vilˈi: "jazˈăk bjˈä na-vˈas, idˈin kˈoń da-ni-mˈožiti da-gu-jˈahniti!" Tˈatku-mu să-timˈosa mrˈăva i mu-rjˈečˈi: "jˈala, ˈaku-si tˈi ˈakšˈius, jˈahni-gu!" i tˈoj mu-vilˈi: "trăgńˈäti-să utˈam!" I să-trˈăgnaha tˈes, mu-gu-dˈaduha kˈońu na-ńˈegu; gu-zˈˈeva tˈoj kˈońu, gu-vrˈătnuva kumˈu slˈăncitu da-gĺˈeda i stˈăpnuva na-iziŋgˈijata, isprˈăsnuva kˈońu da-bjˈaga; bjˈaga, bjˈaga, bjˈaga... să-zagubˈi ut-šˈički utprjˈät ut-učˈitˈạ i šˈički rjˈeknuha: "za-gu-uklavˈe tuzˈi djˈätạ tˈos kˈoń!" Kugˈa ut-mrˈăva vrjˈämˈạ sˈetńạ gu-gĺˈedat ˈidi nasˈam săs-kˈońu pˈak i šˈički fˈatˈạha da-si-pĺˈeskat rancˈätạ i da-vˈikat: "žˈitu o Alˈeksandrus!" i dˈojdi tˈam pukrˈaj insˈanu i sĺˈazi ut-kˈońu i mu-gu-dˈadi na-tjˈäh da-gu-zakˈarat u-ahˈurˈu. I tˈatku-mu tugˈas mu-dˈadi duvˈata i mu-rjˈeči: "bˈ...ăkaj šˈarˈoka zˈˈemˈa, Makˈedunˈija tˈạ ni-zˈeva tˈebjạ!" ˈ